Na adresi Jug Bogdanova 17b nalazi se ,,Kafe Šupa”. Zašto je ovo jedno od onih mesta koje bi sigurno trebalo da posetite za vreme pauze između predavanja na fakultetu ili kada vam je potrebna infuzija kulture, pročitajte u intervjuu sa Savom, jednim od dva vlasnika kafića.
- Šta je tebe motivisalo da otvoriš ,,Kafe Šupa”?
,,Pre svega bio mi je potreban posao, a smatrao sam da imam znanje i sposobnosti za otvaranje kafića. Prostor smo koncipirali tako da vam se čini kao da se nalazite između dva sveta, na nekakvoj margini urbanog u oazi mira.”
- Da li je to možda razlog ili inspiracija za ime ,,Šupa”?
,,Manje više da! Zapravo, ovo do nas – zdanje na koje se naslanjanja zgrada kafića, je u stvari šupa. Takođe, šupa je i prostor u koji odlažeš sve stvari koje ti navodno nisu potrebne ili koje će ti možda nekad zatrebati, a enterijer je koncipiran ekološki svesno. Trudimo se da budemo zelena oaza u sred Beograda. Čak ne bacamo soc od kafe već ga čuvamo i koristimo za kompost, a mušterije kafića mogu da ga uzmu besplatno ako im je potreban za cveće. Organizovali smo skoro ,,Pelcerijadu” gde su ljudi mogli da dođu, razmene pelcere biljaka i savete o tome kako gajiti cveće.”
- Reci mi još nešto o enterijeru, da li su zaposleni učestvovali u uređivanju?
Cilj mi je bio da se zaposleni što bolje osećaju ili ti da se osećaju kao kod kuće, tako da je jedan od zaposlenih recimo oslikao zidove. Takođe, svako je mogao da doprinese uređenju enterijera, to je dovelo do toga da se ljudi ovde osećaju dobrodošlo. Ne moraš da imaš leđa ispravljena, nije te sramota da budeš u pidžami ili da nosiš bilo šta. Ovde se osećaš kao kada ujutru sebi skuvaš kafu ili čaj i sediš u pidžami.
- Kako si došao na ideju da pružaš prostor mladim ljudima da se kreativno izražavaju?
Radio sam na projektu omladinskih kulturnih centara pre mnogo godina, tamo sam video borbu mladih ljudi. Pogodilo me je što je za kulturu izdvojeno manje od jedan posto državnog budžeta, a i danas su kafići pretvoreni u nove kulturne centre. Ono što su pre radili centri za promovisanje kulture danas rade kafići, i to jeste loša stvar. Sva energija je preusmerena na televiziju, alternativne medije, društvene mreže, a kafići su postali glavni proizvođači kulturnog sadržaja. Što se dešava svuda u svetu, ne samo kod nas! Iz svih tih razloga ljudi pišu poeziju, stvaraju muziku, umetničke radove, bave se umetnošću, i treba im dati prostor za izražavanje! Malo je teže vajati u kafiću, ali gotovo sve ostalo je izvodljivo…
- Kao što sam već rekla, sarađuješ često sa mladim ljudima. Koliko su mladi teški za saradnju?
- Ne verujem da mlada osoba može da bude teška za saradnju. Mlada osoba može da bude samo nesigurna u sebe i tu nesigurnost ne treba zlostavljati i iskorišćavati, treba im dati slobodu. Ovde nema cenzure, čak i ako se ne slažem u potpunosti sa nečijim mišljenjem, smatram da svako treba da pronađe svoje JA.
- Ti ne samo što daješ prostor mladim ljudima, ti im takođe nudiš priliku za posao. Koliko je teško voditi posao u kojem radi toliko mladih ljudi, većinom studenata?
Imam neku filozofiju da ne radim ono što ne želim da drugi ljudi rade meni. Do te mere idem da se često ne osvrćem na profit, već želim da ljudi steknu radno iskustvo i da budu sposobni za rad u kafiću. Tako da sam uvek srećan kada primim mladu osobu da radi jer to znači da sam nekome pružio nekakvo iskustvo.
- Za kraj, šta se novo sprema u ,,Šupi” od kulturnog sadržaja?
Nikad to ne znam, repertoar se uvek nadograđuje! Aktivni smo na svim društvenim mrežama, pogotovo na Instagram-u i Facebook-u i uvek smo otvoreni za nove predloge. Čak nam na meniju stoji mail adresa i broj telefona na kojoj ljudi mogu da se jave sa kulturnim predlozima.
Piše: Natalija Krzman
Leave a Reply