Studentske promene – mit ili stvarnost?

Sa osvrtom na protest koji je bio zakazan za 16. septembar ispred Ekonomskog fakulteta, dolazimo do pitanja da li su studenti UB zaista spremni za promene koje se traže?

Naime, na spomenutom protestu je prisustvovalo oko 100 studenata, kako saznjemo od našeg izvora, pa je samim tim i protest shvaćen prilično neozbiljno od strane nadležnih organa.

Ključni momenat za organizovanje protesta je bio termin vanrednog ispitnog roka Oktobar 2.

U online anketama, kako navode naši izvori, bilo je preko 400 prijavljenih studenata koji dolaze na protest, ali ipak je došla samo četvrtina.

Postavlja se pitanje, da li je ova generacija spremna da se založi za svoje ciljeve i za svoje ideale? Takođe, da li će biti sposobna da preuzme poslove i da ih uspešno izvršava? Ako je svaki četvrti student spreman da se zauzme za sebe i založi se za rešavanje svog problema, onda je društvo u ozbiljnom problemu koji se može temeljiti na tri pretpostavke.

Prva: Kriterijumi na fakultetima nisu pravilno iznivelisani sa znanjem koji pružaju, pa je zbog toga svake godine potrebno uvoditi vanredne rokove.

Druga: Studenti nisu naučeni da uče kroz prethodno obrazovanje (osnovnu i srednju školu), neadekvatno pristupaju studiranju i dovode sebe u situaciju da su im potrebni vanredni rokovi.

Treća: Studenti nisu motivisani ili se plaše da se založe za sebe. Ova pretpostavka se temelji na vaspitno-obrazovnom sistemu koji teži jednakosti – dok su dobri učenici zapostavljeni zbog rada sa lošim učenicima kako bi se postigla jednakost (iako to nije moguće).

Kroz ove tri pretpostavke možemo uočiti dve problematične tačke društva: manjak motivacije mladih i neorganizovanost.

Ove dve tačke ne bi bile problem da možemo zaustaviti vreme, ali pošto će cela ova generacija jednog momenta preuzeti dužnosti sadašnjih direktora, profesora i državnika, gde će nastati problem ukoliko se do tad ne reše ova društvena pitanja i prouzrokovati nove probleme satkane na bazi ekonomije, spoljne i unutrašnje politike. Takođe, regularnih rokova je 6, a u jednoj školskoj godini u proseku oko 10 ispita, što dovodi do pitanja zašto se u vanrednim rokovima prijavljuje u proseku 2 do 4 ispita, čime se vraćamo na početne pretpostavke.

Ako se današnji studenti ne zauzmu za sebe i ne krenu da rade na sebi svi ćemo biti u kolektivnom problemu, jer sutra kad se probudite, kao i danas, vi ovde živite i samo vi možete da upravljate vašim životima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.