Studenti Filološkog fakulteta često nailaze na pitanja zašto su se opredelili za studiranje jezika kada jednostavno mogu upisati kurs?
Zbog ovakvog i sličnih pitanja, ljudima često treba objašnjavati da se studenti, pored jezika, bave književnošću i kulturom. To je jedna od razlika između studiranja jezika i učenja jezika. Kurs je namenjen osobama koje žele da nauče da govore strani jezik, dok se na fakultetu, budući filolozi pripremaju za ulogu profesora.
Diplomirani filolog se može opredeliti za posao prevodioca. To je veoma moćno zanimanje, a prevodioce možemo nazvati vladarima iz senke, jer zahvaljujući njima možemo da čitamo strane pisce, razumemo strane filmove i serije, širimo znanja.
Koliko je samo stranih autora napisalo knjige iz kojih učimo u školama i na fakultetima. Kako bi se neki tekst kvalitetno preveo, potrebno je poznavanje kulture i mentaliteta naroda sa čijeg jezika prevodimo. Potrebno je prilagoditi jednu kulturu drugoj. Ukoliko se radi o simultanom prevođenju, prevodilac mora biti snalažljiv i vešt, jer je on posrednik između ljudi koji komuniciraju na različitim jezicima.
Studenti književnosti, pored toga što čitaju knjige različitih autora i tematike, moraju se pitati „šta je pisac hteo reći“, kako su drugi tumačili piščeve reči. A pored različitih tumačenja i mišljenja, treba izdvojiti najbolja i izgraditi svoje.
Studiranje srpskog jezika dokazuje da postoje mladi koji će nas podsećati na to koliko je važno negovati i poštovati maternji jezik. Pored toga što sutra mogu biti lektori, oni se takođe mogu pokazati kao dobri učitelji strancima koji žele da nauče srpski jezik.
Na Filološkom fakultetu, pored glavnog, studenti se opredeljuju za drugi, izborni jezik koji se uči dve godine, tako da studenti, kada diplomiraju, imaju znanje dva, odnosno tri strana jezika. Ako prihvatimo Marksovu rečenicu „Čovek je utoliko vredniji koliko jezika govori“, smatraćemo da su filolozi na dobrom putu da budu veoma bogati.
A da je jezik deo naroda, njegove istorije i kulture, davno nam je rekao Vuk Karadžić: „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“
*detaljni podaci o obrazovnim profilima, jezicima koji se izučavaju, mogu se naći na sajtu Filološkog fakulteta.
Piše: Anđelija Milosavljević
Studenti – fakulteti – Filološki fakultet
Filološki fakultet – vesti
Leave a Reply