Šizofreni matematičar- genije dvadesetog veka!
Mračni sjaj blistavog uma

Džon Forbes Neš, bio je jedan od najuticajnijih matematičara 20. veka. Bavio se Teorijom igara, diferencijalnom geometrijom i jednim delom diferencijalnim jednačinama, kao viši istraživač-matematičar na Univerzitetu Prinston. Kao rezultat njegovih istraživanja, koja su veliku primenu našla u oblasti ekonomije, 1994. godine postao je nosilac Nobelove nagrade za ekonomiju.

U preporuci, koju je za Neša napisao njegov profesor sa Univerziteta, pisala je jedna jedina rečenica: Čovek je genije! I zaista, on je to i bio. No ipak, nije se rodio genije koji je živeo život običnog smrtnika.

Do dodele Nobelove nagrade, Neš je živeo daleko od očiju javnosti, bio je poznat samo u užim naučnim krugovima. Gotovo zaboravljen. Jedan od glavnih razloga za to bila je paranoidna šizofrenija sa depresijom, sa kojom se Džon Neš borio skoro celog života.

Zbog same bolesti, koja je zahtevala skupa lečenja, Neš se borio i sa teškom materijalnom situacijom. Njegovo mentalno stanje uzrokovalo je njegov razvod sa koleginicom Ališom Neš, posle samo par godina braka. I nakon razvoda, Ališa je ostala uz Neša, kao njegova najveća moralna, ali i finansijska podrška.

Krajem pedesetih godina bio je hospitalizovan, vrlo često i mimo svoje volje. Početkom sedamdesetih godina, Džon Neš polako izlazi iz vrtloga ove bolesti, kada zvanično prestaje da uzima antipsihotike.

Abelovu nagradu dobio je 2015. godine. Ubrzo nakon dodele, taksi kojim su se vraćali Džon Neš i njegova supruga Ališa (ponovu se venčali 2001.) udario je u drugi automobil i oboje su poginuli. Genije je otišao.

Njegov prijatelj navodi da mu se Neš poverio nekoliko dana pre smrti, rekavši da je našao zamenu za formulu teorije relativnosti Alberta Ajnštajna. Da li je svet ostao uskraćen za još jedno naučno otkriće, nikada nećemo saznati.

Blistavi um odlazi u večnost, ali njegove ideje nastavljaju da žive.

                                                                                                                           Piše:Tamara Kojić

Ostavite komentar

Your email address will not be published.