Sa HIV-om se živi i stari!

                                                                                                             Intervju; Mila Paunić,epidemiolog,

                                                                             

Iako se svake godine obeležava Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, podiže se svest o tom virusu, opet mnogi mladi, a i stariji ne znaju sve bitne informacije o istom. Čest razlog tome je što informacije traže na internetu, plaše se da pitaju ili odu na ispitivanje. Mnogi su razlozi zbog kojih ostaju bez bitnih informacija vezanih za virus HIV. Zbog toga nam je divna  prim dr sci med Mila Paunić (epidemiolog) izašla u susret i odgovorila na neka najčešća pitanja koja vode do zabune.

  • Kako se prenosi virus HIV i na koji način se zaštititi?
    • -Prenosi se na tri načina. To je pre svega nezaštićenim seksualnim putem, tj. nezaštićenim seksualnim kontaktom sa osobom koja je HIV pozitivna, bilo da je to analni,vaginalni ili oralni. Upravo tim redom je najveći rizik da se virus prenese. Oralni sex, kako bih rekla, je praksa nižeg rizika. Međutim, mi u poslednjih nekoliko meseci zaista imamo prenos oralnim putem. To nije bezazlen rizik, treba razmišljati o tome da je i oralni sex rizik. Drugi način je razmenom korišćenih špriceva i igala između intervenskim korisnicima droga, odnosno, krvnim putem sa inficiranom krvlju u slučaju da dospe u krv. Treći put prenosa je sa majke na dete. Majka može da je intervenskim putem dobila kao korisnica droge ili da je seksualnim putem dobila.

 Rizična seksualna ponašanja su: seksualni odnosi sa osobama koje ne poznajemo dovoljno, sa kojima smo vrlo kratko, slučajne veze, upoznavanje preko različitih aplikacija i ne korišćenje kondoma prilikom seksualnog odnosa. Ipak je drugačije kada nekoga malo duže poznajete. Naravno, to nije garancija da je ta osoba sigurno HIV negativna, ali ukoliko steknete poverenje da zajedno sa svojim partnerom/partnerkom dođete na testiranje, to je najlepše i najbolje, i nakon toga mogu da budu seksualni odnosi bez kondoma. Sve drugo je preporuka da se bude sa kondomom.

  • Kada osoba treba da se javi na polikliniku radi testiranja?

       – Ukoliko je postojao bilo koji od ovih rizika koje sam ispričala. Potrebno je da prođe mesec dana od poslednjeg tog rizika da bi se test na HIV uradio. Testovi koje mi imamo ovde u studentskoj poliklinici su, inače, najsavremeniji testovi. To su “antigen i antitelo” testovi. To je poslednja, četvrta generacija testova gde je taj period prozora, znači vreme koje treba da prođe od kada se desila infekcija do kad se radi test na HIV, mesec dana. Tih mesec dana nije pokriveno, ali je pokriveno sve sto je bilo za ceo život do tih mesec dana. Znači, ukoliko je postojao bilo koji rizik, ukoliko razmišlja neko da je bilo seksualnih odnosa bez kondoma pametno je i dobro da dođu, bitno je da ima u vidu to da je potrebno da prođe to vreme.

  • Kako izgleda sam proces testiranja?

        -On se sastoji iz tri komponente. Znači, prvi deo, to je savetovanje pre testiranja. To je kada dođu klijenti ovde u savetovalište i vode jedan lep razgovor koji, naravno, dosta ljudima znači, dosta ih i opusti, saznaju se nove informacije. Znači, ako je osoba imala neke pogrešne predstave o HIV-u ili nedovoljno znanja, može da dobije te informacije ispravne i tačne. Zatim, razgovara se o riziku koje je ta osoba imala, o načinima zaštite, kako bi osoba u budućnosti mogla da smanji rizik za HIV. Nakon razgovora dobija uput za testiranje. Sam test, znači, vađenje krvi, je u laboratoriji. U laboratoriji se izvadi krv i testira se na HIV. Posle testiranja, kada se dobiju rezultati, dolazi se na savetovanje. Ukoliko je rezultat negativan, to je naravno najbolja opcija, vrlo je važno objasniti još jedanput period prozora, da li je premašen ili nije. Nekada dođu ljudi i kažu: “Ja hoću da se testiram, na taj način ću da znam da li mi je seksualni partner HIV pozitivan”. To nikada ne možemo da znamo, zato što se HIV neće preneti svaki put kada se ima seksualni odnos sa HIV pozitivnom osobom. Dakle, može se desiti da je neko HIV pozitivan ali da se dugo vremena ne prenese HIV. Znači, neće se pri svakom seksualnom odnosu preneti sigurno, tako da mi ne možemo kroz sebe da proverimo da li je naš partner HIV pozitivan ili nije. Znači da, ako sam ja negativna, ne znači da je i moj seksualni partener  takođe negativan. To je jako bitno da se zna. U tom trećem delu, segmentu, dajemo rezultat klijentu, ukoliko se desi da je klijent pozitivan tada postaje pacijent. To je onda pacijent koji živi sa HIV-om. Dobija uput za Kliniku za infektivne bolesti i tamo će se uraditi potvrdni test, započeti terapija. Ono što je vrlo bitno da znamo je da treba što pre uraditi test. Ukoliko se test uradi na vreme, znači, ako se uradi unutar nekoliko meseci od kad se desila infekcija, moguće je se lakše lekovima postići taj terapijski efekat , odnosno suzbiti, suprimirati taj virus u krvi. Tada, ta osoba će se dobro osećati, neće biti više infektivna za druge.  Jako, jako je važno za svakog ko je imao rizik da se na vreme testira na HIV.

  • Da li broj obolelih raste i u kojoj meri?

        -Broj novih HIV pozitivnih definitivno raste, dok obolelih u suštini stagnira. Pravimo razliku između broja HIV pozitivnih i obolelih od AIDS-a. Zahvaljujući terapiji, pacijenti koji imaju HIV praktično vrlo kasno dobiju tu kliničku sliku, drugim rečima, mogu da žive godinama jako dobro, da ne obole, znači da žive stvarno kvalitetno dobro čak i decenijama. Danas se smatra da ako se infekcija otkrije na vreme i ako se započne terapija ta osoba može da živi 50 godina, u suštini može da ostari sa HIV infekcijom i prosto umire starački. Tako da je važno da tu poruku prenesemo svima, da se danas sa HIV-om živi i danas se sa HIV-om stari! To je jedna hronična infekcija za koju mi danas imamo odlično efikasnu terapiju koja može jako da pomogne da se ta osoba oseća dobro, da kvalitetno živi. Jedino što mora je da svakog dana pije te lekove. Lekovi se piju svakodnevno, piju se u određeno vreme i ne sme nikako da se preskoči. Znači, raste broj inficiranih, u principu blago raste iz godine u godinu, ali zahvaljujući dobroj terapiji stagnira ili čak pada broj obolelih i broj umrlih. Pada upravo zbog toga što je terapija odlična, produžava se životni vek i zbog toga imamo manji broj obolelih i umrlih. Nije isto ako se otkrije HIV posle 10 godina ili u sledeća 2/3 meseca. Velika je razlika. U 10 godina je jako narušen imuni sistem i onda ne možemo da garantujemo da će ta osoba toliko dugo da živi, ali  ako otkije unutar nekoliko meseci, pa do godinu dana, ta osoba zaista može da živi 50 godina sa korišćenjem terapije.

  • Kako žive osobe HIV pozitivne?

    -Od momenta kada se dijagnostikuje i krene sa terapijom, osoba će za desetak dana biti sasvim dobro, iako se pre toga nije dobro osećala. Predpostavlja se da će unutar pola godine on postići taj pun efekat terapije, potpuno će se suprimirati taj virus, on će imati nedetektibilan broj kopija, znači nećemo naći virus u krvi. To ne znači da virusa uopšte nema, on ostaje u tkivu, ali u krvi i u telesnim tečnostima ga nema. To znači da osoba nije više ni infektivna za druge osobe, ona više neće seksualnim putem preneti HIV drugoj osobi. To je stvarno terapija koja se na neki način može smatrati i prevencijom. Na taj način osoba HIV pozitivna (osoba koja je na testu PCR imala 0 kopija virusa) više nije infektivna za druge.

  • Na šta se bazira vaš program podrške?

     -Pre svega, znači, upravo u ovome, testiranje i savetovanje. Dobrobit testiranja je sledeća: odgovornost prema sebi, sopstveno zdravlje, drugo, odgovornost prema drugim osobama, znači, osobe koje su seksualni partneri te osobe neće inficirati te osobe koje budu imale  seksualni odnos sa osobom koja je HIV pozitivna, a na terapiji je, treći momenat je smanjenje diskriminacije. Osobe koje budu u savetovalištu, koje prođu jedno testiranje i savetovanje i budu u situaciji da potencijalno može da se dogodi da bude HIV pozitivna, već kasnije drugačijim očima gledaju osobe koje žive sa HIV-om. Na taj način će shvatiti da je možda ona mogla da bude ta osoba koja ima HIV, i drugačije će se ponašati prema osobama koje imaju HIV. Prosto ta stigma i deskriminacija se na taj način zapravo i smanjuju. Četvrta komponenta je zdravstvena edukacija. Praktično, vi u toku savetovanja sa klijentima pričate, razgovarate, klijenti saznaju puno novih stvari u toku razgovora. Sve vezano za HIV infekciju mogu da pitaju. Mi pokušavamo da damo što više informacija. Pacijenti koji dobiju rezultat koji je HIV pozitivan mogu da dolaze dalje kod nas, i vrlo često dolaze. To se zove pozitivna prevencija. I to ne samo za njih, već i  za članove njihovih porodica, za njihove partnere. Brojne probleme mogu da imaju pacijenti koji žive sa HIV-om, tako da su oni, upravo na tom razgovoru i savetima koje dobijaju  zapravo i pomoć i podrška pacijentu koji živi sa HIV-om.

  • Ko sve i kada kod vas može da se testira na HIV?

         -Ono što je važno da znamo to je da je ovo savetovalište koje jeste u studentskoj poliklinici  i ovo jeste ustanova za studente. Međutim, ovaj segment i ovaj deo zgrade je otvoren za sve. Pre svega za mlade, znači za sve građane i građanke koji su razmišljali da treba da urade test. Mi radimo cele godine savetovanje i testiranje besplatno, može da bude i anonimno. Radno vreme je od 8:30h-15:30h. Poslednja nedelja u novembru i 1. decembar (Svetski dan borbe protiv side) su, prosto, datumi i dani kada se mnogo više radi, i kada su te akcije upravo je i radno vreme prilagođeno malo širem auditorijumu, većem broju ljudi koji žele da rade test. Pogotovo kada imate ljude koji rade od 08h:16h ili od 09h:17h i ne mogu da stignu da dođu u ovo vreme kada i mi radimo, ovo je jako zgodno. Ove nedelje smo radili od 08h:19h.

 1. decembra radimo od podneva do ponoći. Znači od 12h-24h. To je jako zgodno vreme svima, nedelja je, prosto je vrlo zgodno vreme da se dođe da se uradi test na HIV. Pozivamo vas sve studente da uradite test na HIV tada, u nedelju 1. Decembra.

Piše: Sara Majstorović

Ostavite komentar

Your email address will not be published.