AKREDITACIJA

Pod akreditacijom se podrazumeva pro­ces provere kvaliteta visokoškolskih usta­nova i vrednovanje njihovih studijskih programa na svim nivoima studija.

BOLONJSKA DEKLARACIJA

Deklaracija koja za cilj ima stvaranje evropske zone visokog obrazovanja, potpisana je 19. juna 1999. godine u Bolonji, a potpisalo ju je 29 ministara obrazovanja evropskih zemalja.

Republika Srbija je postala potpisnica Bo­lonjske deklaracije 2003. godine i tada se obavezala da će reformisati svoje visoko obrazovanje u skladu sa deklaracijom. Ispunjavanjem ciljeva Bolonjske deklaracije studijski programi bi bili usaglašeni, aka­demski stepeni ujednačeni i time bi diplome mogle da se “prevode” među ra­znim evropskim univerzitetima, što bi povećalo  međunarodnu kompetitivnost i omogućilo da diplome stečene na akreditovanim ustanovama ne moraju biti nostrifikovane u velikom broju zemalja.

DODATAK DIPLOMI (DIPLOMA SUPPLEMENT)

Student ima pravo da sluša i polaže i predmete koji nisu predviđeni njegovim studijskim programom. O tim ispitima se vodi posebna evidencija i ulaze u doda­tak diplomi. U dodatak diplomi uključuju se i ESPB bodovi koje student ostvaruje kroz vannastavne aktivnosti (angažovanje u studentskim organizacijama, predstav­ljanje fakulteta na sportskim manifesta­cijama, volonterski rad, itd.), a u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.

ESPB (EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA)

ESPB bodovi su kvantitativni pokazatelji opterećenja studenata na jednom pred­metu. Prosto rečeno, u nedelju dana student treba da izdvoji za učenje ono­liko sati koliko predmet nosi bodova. To uključuje predavanja i vežbe, predispitne obaveze koje student mora da ispuni, kao i sa­mostalan rad potreban za savladavanje gradiva.

IZBORNI PREDMETI

To su predmeti koje student sam bira prema broju bodova koji su predviđeni izbornim blokovima definisanim studijskim programom. Ukoliko iz­borni predmet izabran u jednoj školskoj godini student ne položi, u narednoj go­dini se može opredeliti za drugi izborni predmet.

ISHRANA

Za ostvarivanje prava na ishranu, smeštaj i kao legitimacija u okviru Studentskog centra “Beograd” koristi se čip-kartica. Pravo na izdavanje čip-kartice imaju svi studenti koji studiraju po zakonu o visokom obrazovanju. Studenti čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije imaju pravo da kupuju obroke po regresnim (nižim) cenama, dok studenti koji sami finansiraju svoje školovanje kupuju obroke po ekonomskim (višim) cenama.

ISPIT

Polaganje ispita može biti usmeno, pismeno i praktično. Forma ispita takođe može biti različita: u obliku testa, eseja i sl.  Ispunjavanjem predispit­nih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Ispit može nositi minimalno 30 poena, a maksimalno 70 poena. Posle tri neuspela polaganja istog ispita student može tražiti da polaže ispit pred komisijom. Student ima pravo da podnese prigovor na dobijenu ocenu u roku od 36 časova od dobijanja ocene, ukoliko smatra da ispit nije sproveden u skladu sa zakonom i statutom. Nadležni organ razmatra prigovor i donosi odgovarajuću odluku u roku od 24 časa. Ukoliko se prigovor studenta usvoji, student polaže ispit pred komisijom tri dana od prijema odluke.

Student koji nije zadovoljan prelaznom ocenom na ispitu ima pravo da podnese zahtev za ponovno polaganje ispita do kraja školske godine u kojoj je ispit položen.

Ispiti iz se polažu u narednih 6 rokova od završetka slušanja predmeta. Posledica nepoloženog ispita je ponovno upisivanje predmeta naredne školske godine.

ISPITNI ROK

Period namenjen za polaganje ispita naziva se ispitni rok. U toku godine, visokoškolska ustanova određuje termine za 6 ispitnih rokova. Rokovi se obično nazivaju prema mesecima u kojima se održavaju (januarski, februarski, aprilski, junski, julski, septembarski, oktobarski).

U izuzetnim situacijama, visokoškolska ustanova može odrediti i dodatni ispitni rok.

JAVNE ISPRAVE STUDENATA

Javne isprave su: studentska knjižica (indeks), diploma o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi. Diploma i dodatak diplomi se izdaju i na engleskom jeziku. Dodatak diplome sadrži podatke o uspešno okončanom studijskom progra­mu, kao i opis sistema visokog obrazova­nja.

KOLOKVIJUM  

Kolokvijum je jedan vid predispitnih oba­veza. To je najčešće test/provera znanja gradiva koje je obrađeno do zakazanog termina.

OBAVEZNI PREDMETI

Svaki studijski program predviđa obavezne predmete koje student mora savladati tokom studija.

ORGANIZACIJA STUDIJA

 Zakonom o visokom obrazovanju studije su organizovane u tri stepena.Studije prvog stepena su osnovne akademske i strukovne studije i specijalističke strukovne studije. U studije drugog stepena spadaju: master akademske i strukovne studije kao i specijalističke akademske studije, a studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Na ovim studijama se izvodi akademski program čiji je cilj da osposobi studente da razvijaju i primenjuju stečena naučna, teorijska, stručna znanja. Osnovne aka­demske studije mogu trajati tri, odno­sno četiri godine, tj. u tom periodu treba ostvariti 180, odnosno 240 ESPB. Lice koje završi osnovne studije dobija zvanje prvog stepena (bachelor) iz odgovaraju­će oblasti.

OCENJIVANJE

Ocenjivanje studenta se vrši na osnovu predispitnih obaveza i samog ispita. Za pokazano znanje student dobija ocenu na skali od 5 (nije položio) do 10 (izuze­tan). Svaki predmet je vrednovan sa 100 poena, u šta ulaze razne predispitne oba­veze i (pismeni/usmeni) ispit. Da bi stu­dent položio, mora ostvariti najmanje 51 poen.

Na osnovu stečenih poena student može dobiti sledeće ocene:

0 – 50 ocena 5 (nije položio)

51 – 60 ocena 6 (dovoljan) 61 – 70 ocena 7 (dobar) 71 – 80 ocena 8 (vrlo dobar)

81 – 90 ocena 9 (odličan)

91 – 100 ocena 10 (izuzetan)

PREDISPITNE OBAVEZE

U predispitne obaveze spadaju pohađa­nje predavanja i vežbi, polaganje kolokvijuma, izrada se­minarskih radova, prezentacija… Za svaki vid predispitnih obaveza stiče se određeni broj poena, onako kako ih pro­fesor odredi. Predispitne obaveze mogu nositi između 30 i 70 poena (od predvi­đenih 100 poena za svaki predmet).

PREDROK

Ukoliko profesor odredi tako, ispit se može polagati i pre regularnog roka, tj. u predroku.

PRIJAVA ISPITA

Ispiti se moraju prijaviti pred svako polaganje u predviđenom roku, koji se razlikuje od fakulteta do fakulteta. Ispiti se prijavljuju u okviru studentskog servisa (elektronskog indeksa).

SEMESTAR

Semestar je period školske godine tokom kog  se održavaju predavanja i vežbe. Postoje letnji i zimski semestar.  

Ostavite komentar

Your email address will not be published.