Prokrastinacija i kako je se rešiti sutradan

„Već  je  12 , a koliko sam malopre ustao iz kreveta. Treba da napišem neki članak za novine, ali užasno sam gladan. Pokušao sam da ručam jedno sat vremena, gledao društvene mreže, trošio bateriju i svoje vreme. Valja se i istuširati, staviti stvari u veš mašinu, možda pogledati neke vesti čisto da vidim da li je planeta i dalje na mestu. Prethodnih par dana sam radio sve osim ovog teksta što treba da napišem. Posle tuširanja bih mogao da počnem, ali… soba je u haosu. Treba skuvati neki čaj, malo me i grlo grebe večeras. Užasno je vreme napolju, glava me boli, možda da odremam pola sata pa da počnem. Jedan sat posle ponoći?! Evo, samo da odgledam malo NBA-a, pogledam šta čine neki igrači u fantaziju i krećem. Naravno da vreme od 1 do 5 ujutru proleti. Ako sad počnem da pišem, zabrkam nešto nabrzaka do 6 ujutru, tekst će biti tu, a ja srećan jer sam sve u roku odradio. Naravno, opet sam zaspao i promašio rok kao Simons bacanje za pobedu. Nema šta, okrećemo drugi list sada, samo da kažem uredniku da sam bio smrtno bolestan ovih dana.“
Ovako bi verovatno izgledao moj utorak uveče da urednik Studenta ne drži moju porodicu u podrumu, pa moram ovo da završim na vreme. No, šalu na stranu (zovite policiju), ovaj problem je daleko veći i teži nego što se većini ljudi čini.

Da počnemo od neke osnove. Prokrastinacija je, prema nekoj osnovnoj definiciji, odlaganje izvršavanja određenih obaveza u zadatom roku. To se čini kao nešto što mi, studenti, radimo veoma često. Neretko u januaru kažemo da postoji i taj jun, u junu septembar, a u septembru više ni obnavljanje nije toliko strašna pomisao kao što je bila prošlog oktobra. No, ovo je blag slučaj, zar ne? Šta se desi kada npr. umesto ispita odlažemo odlazak kod lekara? Tada nas upravo ovo odlaganje obaveze stavlja u poziciju gde stvari postaju komplikovane, do te mere da postajemo i životno ugroženi. Ovo je malo odlazak u drugu krajnost, ali kada to postaje pravi problem ili indikator da nešto sa vama nije u redu? Postoji određena korelacija između prokrastinacije i depresije. Depresija može da izazove prokrastinaciju, ali i prokrastinacija može da izazove depresiju. Ona tada nije samo povremeno izbegavanje obaveza iz ovog ili onog razloga, koje je skroz benigna stvar, već postaje hronična boljka koja nas može uvesti u mentalno stanje koje i te kako utiče na naše raspoloženje i produktivnost. A kada ste student, biti produktivan je značajnije od toga koliko vremena imate. Sam osećaj beskorisnosti dovodi do još goreg srljanja u jamu i konačnog prepuštanja neminovnom (neuspehu ili osećaju da ste neuspešni). Tada je možda pravo vreme da se poseti stručno lice i popriča na tu temu. Jer tu je sasvim moguće da se nalazite u začaranom krugu uzroka i posledica iz koga nema izlaska.


Zašto prokrastiniramo – za to postoji više razloga, ali osnovni su neki strahovi od neuspeha, kritike, želja da nešto odradimo savršeno, anksioznost, manjak energije, nerealna očekivanja, nedostatak motivacije, manjak samopouzdanja, lenjost i još gomila stvari koje nam tiho na uvo šapuću da treba drugi termin da uzmemo. Nekada je to naš način da izađemo na kraj sa problemima, nekada nužno zlo, ali sav taj posao nas čeka jednog dana i na nama je da ga pravilno rasporedimo. Tu leži ključ pobeđivanja u ovoj večitoj borbi protiv vremena.


Postoje načini da se privremeno pobedi prokrastinacija. Za rezultate na duže staze treba neke stvari ubaciti redovan tok života. Razvrstavanje obaveza prema bitnosti i težini je neka osnova rešavanja većine problema, pa tako i ovog. Komadanje velikih celina na više malih, tako da od slona pravimo više mušica. Pravilo od 15 minuta, gde posao započinjemo odmah, ali obećamo sebi da neće trajati dugo. To je savršena zamka jer nas uvek povuče da odradimo više. Sklanjanje dežurnih ometala, poput telefona ili kompjutera, ali ukoliko vaš posao zahteva da radite na telefonu ili kompjuteru, onda je sklanjanje sa društvenih mreža sasvim dovoljno. Postavljanje krajnjih rokova i pravljenje dnevnih planova prema količini obaveza i preostalom vremenu. Moj omiljeni deo je kad smislim nagradu za sebe posle izvršenih zadataka. Kesten pire posle izlaska na ispit za koji sam se makar malo potrudio da učim je jedna od najlepših stvari za koje znam. Ako vam kesten pire nije dovoljna motivacija (ili sta god da volite), onda samo zamislite koliko će vam biti lakše kad budete imali obavezu manje.
Za kraj, ništa nije nemoguće, niti previše teško. Ništa nije vredno toga da vam utroši više vremena od onog što zaslužuje, a pogotovo da vas operećuje i maltretira. Obaveze nisu najvažnija stvar na svetu, ali svakako da je lepše kada imate vremena da radite ono što volite ili da budete sa osobama koje volite, ako tada nemate nikakav balast nezavršenih poslova na svojim leđima.

Aleksandar  Ćatić

Ostavite komentar

Your email address will not be published.