Prijatelju

Ti moj veran prijatelj si bio,

od mene nikad tajnu nisi skrio,

nikada nedorečen, podeljen,

preda mnom uvek samo ogoljen,

kao drvo bez kore,

kao čiste bele zore.

*

Odakle smo krenuli – odveć nije bitno,

mi ovde smo i sada – dane brojimo sitno,

na ovom putu što je naše breme,

svesni smo da jaka je bujica vreme,

i da prebrzo nose nas koraci laki,

a mora se urezat baš trenutak svaki.

*

Na našem putu neprestano smo sanjali,

stavarali idole, pa im se klanjali,

i napuštali kad spoznamo novu dubinu,

kao kad otkriješ još lepšu dolinu.

Prepešačeni putevi i brda odjekuju iza nas,

a ti i ja uvek na setnu noć, im odamo čast.

*

Za prošlost najbolji peščanik su uspomene,

gde isprepleteni su koreni, gde naše je seme,

a mi iznova u ljubavi rađali smo se,

razigrane, još neispisane, sudbine dve,

i svaki naš let bio je leptira igra,

u kom zajedno kad smo – nije bilo briga.

*

U potrazi za smislom, srećom, mirom,

uvek i jedino, očiju otvorenih širom

kao kroz igru i smeh,

kao i kroz suzu, greh,

i pre nego skočim,

u novi svet kročim,

tad kad ne bude mi svejedno,

molim te, obećaj mi samo jedno,

da utišaćeš svu okolnu buku,

i čvrsto uhvatiti me za ruku.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.