PR: Koliko mislimo svojom glavom

U 21. veku, velike kompanije, kao i manji preduzetnici,  ne prodaju samo proizvod već i način života. Cilj marketinga (PR) je da u nama probudi neku određenu emociju, kako bismo nešto kupili. Tada ne razmišljamo uvek o odnosu cene i kvaliteta, ni o pitanju: da li to što kupujemo nama uopšte treba?

Dakle, koliko mislimo svojom glavom?

Izuzetno često u društvu možemo čuti da je ženstveno kada žena zapali cigaru, i to sa sobom povlači određenu ideju elegancije, a i prkosa. Na društvenim mrežama, u filmovima, serijama kao i reklamama, vidimo dame u elegantim haljinama i sa cigarama u rukama, sa ciljem da ostave utisak fatalne žene.

Međutim, da li znamo poreklo ovog fenomena?

Tvorac PR -a je Edvard Bernajz. On je nakon Prvog svetskog rata, u Americi, bio angažovan u komitetu čiji je zadatak bio da stvori „priču“, odnosno propagandu, kako bi se na rat gledalo kao na proces demokratizacije i „širenje mira“.

Kako je propaganda teška reč, komitet je nosio naziv „Public Relations Comittee“. Vredi napomenuti i da je u krvnom srodstvu sa Sigmunodm Frojdom, od koga je dosta naučio o psihologiji masa i psihoanalizi. U jednom trenutku je odlučio da to stečeneo znanje iskoristi i kao pomoć kompanijama da plasiraju svoje proizvode.

U to vreme, društvo nije olako gledalo na žene pušače, bonton to nije dozvoljavao. Ova društvena norma nije odgovarala kompanijama koje su te cigarete proizvodile. Ipak su žene predstavljale grupu potencijalnih kupaca koje bi im povećale profit.

Edvardov zadatak je bio da to promeni.  

Prvo je pokušao da plasira ideju da pušenjem cigara žena može da dostigne idealnu figuru, jer joj se na taj način neće jesti slatkiši. Čak je i angažovao grupu lekara koji će da potvrde ovu tvrdnju.Na kraju je organizovao grupu žena iz elitnih društvenih grupa, da sprovedu šetnju kroz grad sa cigarama u rukama, kao prkos društvu i navodnoj borbi za ženska prava. Postarao se i da u medijima cigare budu nazvane „bakljama slobode“. Tako je jedna nezdrava navika postala popularna i u ženskom delu populacije, i to sve zbog dobrog marketinga.

Orbit reklame gotovo da garntuju popularnost u društvu pukom činjenicom da imamo njihove žvake. Reb bull uz piće prodaje i veću zabavu kao i produktivnost.Coca Cola  čak od 1923. počinje da unajmljuje niz umetnika koji će Deda Mraza obući u crveno (boje njihovog logoa) i pretvoriti ga u dobroćudnog dedu čiji lik svi danas dobro poznajemo. Coca Cola je danas poznata po porodičnim reklamama, sloganima koji tvrde da praznici nisu isti bez njihovog pića.

Nema ničeg lošeg u činjenici da se neko trudi da proda svoj proizvod. Ipak, na nama je da se zapitamo da li nam je stvarno neophodno energetsko piće da bismo dali neki ispit ili čaša prezaslađenog gaziranog pića posle porodične večere? Ako da, koliko je to naša odluka, a koliko odluka dobro plaćenog marketing tima?

Piše: Aleksandra Veljović

Izvori:

Moneycontrol News: https://www.moneycontrol.com/news/world/coca-cola-and-the-story-behind-how-the-modern-day-santa-claus-came-into-being-2468099.html
Frank Fletcher. „The Life and Times of Edward Bernays“: https://www.researchgate.net/publication/311646708_The_Life_and_Times_of_Edward_Bernays

Foto: Pexels,Pexels Unsplash

Magazin Student – Društvo 

Leave a Reply

Your email address will not be published.