Ovo nije običan intervju- Damir Jovanović

Ovo nije običan intervju

Imala sam neverovatnu priliku da razgovaram sa beskrajno talentovanim i simpatičnim Damirom Jovanovićem. Poznat je po svojim legendarnim ulogama u Dnevnjak epizodama, Neglizhe duetima sa Nikolom Uzelcem, a od skoro je poznat kao radio voditelj. Intervju naravno nije tekao kao običan razgovor, ali na kraju krajeva, ni Damir nije obična javna ličnost.

● Kako razdvajaš privatan i javni život? Kako se nosiš sa svojom popularnošću?

-Nekome to prija, neki vole da se slikaju, a ja sam to rešio tako što nigde više ne idem i ne izlazim. Ume da bude veoma neprijatno, kada ljudi slušaju šta pričam sa svojim prijateljima ili kad izađem sa devojkom ili porodicom. Bilo je interesantno prve dve nedelje, kada su tek krenuli da me prepoznaju, posle nisam mogao nikuda da odem i uživam. Sada je u Novom Sadu najbolje, jer me viđaju često i znaju da sam tu, pa me ne spopadaju sa svih strana.

● Nakon velikog uspeha internet fenomena ,,Dnevnjak“ , koliko je bilo teško ili lako snaći se u nečemu drugom poput radija?

-Meni i Nikoli (Nikola Uzelac) je bilo prilično lako. Mi smo došli na radio bez ikakvih očekivanja. Znali smo samo koliko puta nedeljno treba da dolazimo na posao, a sve ostalo smo rešavali usput i polako napredovali. Meni je ovaj posao veoma drag, odrastao sam uz ljubav prema radiju, jer mi je otac davno vodio funk i jazz radio kada to nije bilo baš popularno.

Kroz dalji razgovor sa Damirom o tome koliko mu radio znači sam saznala da se, dok je pohađao srednju školu, bavio izradom radijskog materijala sa svojim drugom i da je imao čak i bend u kojem je svirao bas gitaru. Simpatično je dodao da je bendu najveći uspeh bio nastup kao predgrupa ,,Galiji“ i da su se raspali tek kad je gitarista benda upisao fakultet.

-Radio je najbolji medij na svetu. Danas jeste mejnstrim, ali imaš veliku slobodu da se ne sređuješ, ne šminkaš, nemamo dress code… A do radija smo došli zbog pevanja u kolima!- Rekao je kada sam ga pitala kako je uopšte došao do posla na radiju.

● Odakle tolika ljubav prema muzici? Nikolin i tvoj projekat ,,Neglizhe duo“ je bio prilično popularan i uspešan. Da li planirate da se dalje bavite muzikom?

– Da počnem od samog početka, ja sam rođen sa violinom u ruci!

Intervju je na kratko, po ko zna koji put prekinuo smeh.

-Išao sam u muzičku školu kao klinac, svirao sam gitaru. To je u početku bilo uspešno, osvajao sam neka republička takmičenja i to me je držalo do negde četvrtog razreda muzičke škole, posle sam samo hteo da završim. Onda sam imao bend u srednjoj… Neglizhe duo je snimio dve pesme u studijskoj verziji, ali za sada ne planiram, niti planiramo da se dalje bavimo muzikom.

● Koliko ti je taj talenat i snalažljivost sa muzikom pomogla da se snađeš na radiju?

-Za radio ne postoji škola. Ne postoji teorija. Moraš da se trudiš i da probaš, on zahteva iskustvo i snalažljivost više nego bilo šta drugo. Neko pokuša i ne uspe, neko pokuša, uspe i ostane, do te mere je jednostavno. Radio je čista praksa.

● Koliko je važna dinamika između tebe i Nikole Uzelca, tvog prijatelja i radio partnera? Da li misliš da bi mogao isti posao da radiš sa bilo kim?

Mogao bih da radim sa nekim drugim i to bi bilo okej. Ne bi to bio loše odrađen posao, ali ne bi bio ovako dobar posao. Nikola i ja imamo ozbiljno dobru hemiju. Nebrojano puta se desilo da za vreme pauza samo ćutimo, jer smo obojica premoreni, a kada nam se upali mikrofon ponašamo se sasvim u elementu. Mislim da tako ne bih mogao da radim ni sa kim. Imam deo posla koji gledam kao na posao (copywriting) i imam ovaj deo posla koji je beskrajno zabavan. Da rezimiram, mogao bih da radim sa nekim drugim, ali ne bih pristao na to.

● Postoji li nešto što do sada nisi uradio u svojoj karijeri, a voleo bi da jednom uradiš?

-Možda bih vozio kamion u Americi… Da, ali smatram da postoji i neki razvojni put kroz koji moram da prođem da bih dotle došao. Imam želju da nastavim da se bavim radijom, to je to. Voleo bih da budem radio konsultant, to su ljudi koji putuju po Evropi, svetu, postavljaju i organizuju radio stanice. Verujem da je naporno jer si stalno na putu, ali je dosta fleksibilno. Možeš da imaš tempo rada koji tebi odgovara. Meni je to zanimljivo jer bih putovao, radio sa ljudima i radio bih baš ono što volim da radim. Mada to su sve moji neki planovi za koje je pitanje da li će se ostvariti, možda samo ostanem tu gde sam.

Moja pitanja i odgovore na njih je prekidao niko drugi do Predrag Strajnić i to sasvim nesvesno, jer je čovek radio svoj posao – prenosio utakmicu Partizana i nekog kluba čijeg se imena zaista ne sećam. Sada priznajem da me je pojela trema pred razgovor, ali je Damir uspeo da me svojom duhovitošću i prijatnošću oraspoloži. Nisam očekivala da će intervju dobiti ozbiljniju notu kada smo krenuli da razgovaramo o radiju. Po Damirovim odgovorima sam shvatila koliko voli i koliko ga inspiriše posao koji radi. Zato smatram da mlada osoba od njega može dosta toga da nauči –  kako raditi ono što voliš ili kako voleti ono što radiš.

Piše: Natalija Krzman

Ostavite komentar

Your email address will not be published.