„Ono što deli Vas i Vašu ideju od onih zakopanih i nemih je…”

Колико пута Вам се десило да одустанете од својих снова, само због тога што је неко мислио да не можете да их остварите? Или једноставно сами себе убедимо у то да наша идеја није довољно добра. Сложићете се са мном, сваком се ово макар једном у животу догодило. Међутим, постоје људи који прате своје снове. Упорно раде на томе да их остваре и успевају. Филип Тенжера, Владимир Ракоњац и Филип Цветковић су три другара која су у једној необавезној шетњи дошла на идеју, која је пар година касније претворена у фирму ДронВертисинг. Владимир је апсолвент на Војној академији, Филип Тенжера и Филип Цветковић (такође апсолвенти) активно тренирају ватерполо, они су млади, а пре свега успешни предузетници. Ступили смо у контакт са Филипом Тенжером који је одговорио на наша питања. Надамо се да ћете уживати док будете читали овај кратак интервју и да ће Вас прича ових момака убедити да своје мисли претворите у стварност.

Да ли можете да нам објасните шта је то ДронВертисинг?

Филип:

ДронВертисинг је фирма младих и ентузијастичних људи који су решили да своје мисли преточе у стварност и на том путу тренутно и успевају. Фирма ДронВертисинг је себи поставила циљ да направи пробој у вештачкој интелигенцији и направи први аутономни летећи билборд.

Филип Тенжера

Koliko puta Vam se desilo da odustanete od svojih snova, samo zbog toga što je neko mislio da ne možete da ih ostvarite? Ili jednostavno sami sebe ubedimo u to da naša ideja nije dovoljno dobra. Složićete se sa mnom, svakom se ovo makar jednom u životu dogodilo. Međutim, postoje ljudi koji prate svoje snove. Uporno rade na tome da ih ostvare i uspevaju. Filip Tenžera, Vladimir Rakonjac i Filip Cvetković su tri drugara koja su u jednoj neobaveznoj šetnji došla na ideju, koja je par godina kasnije pretvorena u firmu DronVertising. Vladimir je apsolvent na Vojnoj akademiji, Filip Tenžera i Filip Cvetković (takođe apsolventi) aktivno treniraju vaterpolo, oni su mladi, a pre svega uspešni preduzetnici. Stupili smo u kontakt sa Filipom Tenžerom koji je odgovorio na naša pitanja. Nadamo se da ćete uživati dok budete čitali ovaj kratak intervju i da će Vas priča ovih momaka ubediti da svoje misli pretvorite u stvarnost.

Da li možete da nam objasnite šta je to DronVertising?

Filip:

DronVertising je firma mladih i entuzijastičnih ljudi koji su rešili da svoje misli pretoče u stvarnost i na tom putu trenutno i uspevaju. Firma DronVertising je sebi postavila cilj da napravi proboj u veštačkoj inteligenciji i napravi prvi autonomni leteći bilbord.

Filip Tenžera
Kako ste došli na ideju da se bavite ovim poslom?

Filip:

Ideja je nastala u neobaveznoj šetnji parkom i priči mladih ljudi sa nezavršenim srednjim školama o tehnološkim dostignućima i njihovoj mogućoj primeni u poboljšanju kvaliteta života. Tada Vladimir Rakonjac, pitomac vojne gimnazije, spominje bespilotne letelice kao tehnološko dostignuće a samim tim i teme, maštanje na istu, kada se i rodila sjajna ideja o letećem bilbordu. Naravno, tada mladi i još uvek nespremni za izazove koji ovakav jedan poduhvat zahteva, stavljamo ideju u fioku i odlažemo je na neko vreme. Pre oko godinu dana se ideja vadi iz imaginarne fioke i stavlja na astal gde se u sprezi sa entuzijazmom kuju prvi planovi i dalja maštanja koja, pokazaće se, za kratko vreme dobijaju svoje prve fizičke obrise.

Koliko je teško pokrenuti sopstveni posao u Srbiji i da li su (i koja) predznanja bila potrebna za isti?

Filip:

Nismo se kao tim mnogo obazirali na to da li je teško pokrenuti sopstveni biznis u Srbiji ili nije. Nisam uopšte siguran da zemlja Srbija ima i kakve veze sa otvaranjem vašeg biznisa. Za otvaranje vaše firme je potrebna ideja, papir, olovka i mnogo entuzijazma i vere u ono što radite. Istrajnost. Uistinu, zemlja Srbija nije prva u redu zemalja koja raširenih ruku čeka nove ideje na ostvarivanje, nije prva ni u redu da za iste pruži pomoć kakve se daju u drugim zemljama. Siguran sam da pri započinjanju vaših ideja koje nastaju u mašti pa se kasnije projektuju na papir, a naposletku i dobiju fizički obris, ne pomislite prvo: „ Hmmm, imam sjajnu ideju, kako će mi neko pomoći? ” , već je misao o upornosti i istrajnosti, a ostale stvari dolaze kao uzročno-posledične. Od predznanja smo imali život, pređašnji život koji nas je oblikovao i možda pripremao na klimu koja se nalazi u preduzetništvu. Preduzetništvo nije ništa drugo do mikro prikaza iz života. Trud, istrajnost, upornost i rezultati sigurno dolaze. Kao profesionalni sportista sam od malih nogu učen o velikim dobitima koje trud donosi. Marljivost, zacrtan cilj, poštovanje, poštenje, čojstvo i mašta, maštu bih apostrofirao kao vrlo bitnu stvar. To su jedina predznanja koja sam ja imao pre počinjanja bilo čega, kao što rekoh iste one vrline koje vam trebaju i za život, one finese dolaze vremenom kao rezluta svega onog pozitivnog i dobrog što ste u firmu uneli.

Da li možete da nam kažete koji su to najveći projekti na kojima ste do sada radili?

Filip:

Projekat Advatar je i prvi projekat koji je bio svojevrsni ispit zrelosti i pokazatelj nama šta je sve potrebno unaprediti na našim ličnostima kako bi sledeće i komplikovanije projekte završavali. Takođe Advatar je bio i pokazatelj drugim kompanijama koje su danas iza nas da smo ozbiljni, marljivi momci sa vizijom koja se korak po korak stvara. Advatar je prvi leteći bilbord u svetu za otvorene prostore koji smo u potpunosti izneli u našoj tročlanoj režiji. Projekat je završen i dobio je oznaku Advatar V.1 što označava da će se na njemu raditi i da će se unapređivati. Trenutno je težište prebačeno na projekat Impedance koji je prvi leteći autonomni bilbord na svetu za zatvorene objekte. Tako da smo već na sledećem koraku naše firme zagrizli i polje AI-ja iliti veštačke inteligencije. Moram da napomenem da su iza ovog projekta stale i velike institucije kao što je Air Serbija, Akskel Springer Grupa, JAT Tehnika, Univerzitet Džon Nezbit, Fakultet za civilno vazduhoplovstvo, Mašinski fakultel, Vojno tehnički institut, Tehnički remontni zavod Čačak, Radio Beograd, Aerodrom Nikola Tesla kao i mnoge državne institucije od značaja.

Vladimir Rakonjac
Sigurno ste imali do sada neke nesuglasice, kako ste uspeli da ih rešite?

Filip:

Odgovornom i staloženom, zrelom pričom. Ne bih rekao da dođe do nesuglasica već do različitih mišljenja, staloženom i obrazloženom pričom definišemo našu misao i kasnije glasamo za najbolje rešenje. Važno je da ne postoji sujeta.

Koliko je teško uskladiti svoje fakultetske obaveze sa poslom koji radite?

Filip:

Ključ je dobra organizacija, pored fakulteta i firme takođe se profesionalno bavim sportom. Cilj, jasno postavljen cilj. Toliko je stvari koje nas sputavaju da budemo produktivni, izbacivanjem takve jedne sitnice kao što je televizor ostajete zaprepašćeni koliko vam slobodnog vremena ostaje da živite, mislite, radite, budete srećni radeći na vašim ciljevima, a kasnije ćete se osećati kao pobednici kada ih ispunite. Kasnije kada vam osećaj pobednika postane svakodnevica, kada postanete veteran u ostvarivanju vaših ciljeva ma koliko bili oni mali ili veliki, teraće vas osećaj na više i više. A onda kako kliše floskula kaže : „Samo je nebo granica”, a ja bih rekao samo koliko veliko možete da dosanjate, koliko daleko možete putovati vašim umom i zaviriti u sve krajeve tog velikog prostranstva.

A društveni (i ljubavni) život?

Filip:

Uzimajući u obzir da sam u sferi sporta, dakako da društveni život ne ispašta. Mi smo socijalna bića i moramo interaktovati jedno sa drugima kako bi bili uopšte i zdravi. Društvenom životu pridajem veliki značaj. Ljubavni život je ispunjen sa takođe jednom osobom koja je široka u pogledu na život i življenju istog.

Filip Cvetković
Koji su vam planovi za budućnost?

Filip:

Projekat Impedance i njegovo ostvarivanje, posle toga ko zna gde će nas ta krila uspeha, novog iskustva, promenjenog pogleda na mnoge stvari odvesti. Iz ove perspektive mogu samo da kažem da će biti nešto veće. Imamo jednu rečenicu koja nam stoji u mislima i koja nam je negde i rečenica vodilja: „Želim da svet bude bolje mesto jer sam ja bio ovde.” Uzimajući u obzir rečenicu vodilju kada razmišljam o budućnosti mami mi se osmeh i imaginarna veličina na licu.

Za kraj, da li bi poručili nešto našim čitaocima?

Filip:

U moru vrhunskih i neostvarenih ideja od kojih bi mnoge zasigurano čak i menjale čovečanstvo i današnji život kakav pojmimo se upravo nalaze iza nemih zidina u Ruzveltovoj 50, 11000 Beograd. Da, u pitanju je groblje. Ono što deli vas i vašu ideju od onih zakopanih i nemih je entuzijazam, volja, iskra života u vama da učinite nešto, nešto malo ili veliko kako bi svet bio bolje mesto jer ste vi bili ovde.

Како сте дошли на идеју да се бавите овим послом?

Филип:

Идеја је настала у необавезној шетњи парком и причи младих људи са незавршеним средњим школама о технолошким достигнућима и њиховој могућој примени у побољшању квалитета живота. Тада Владимир Ракоњац, питомац војне гимназије, спомиње беспилотне летелице као технолошко достигнуће а самим тим и теме, маштање на исту, када се и родила сјајна идеја о летећем билборду. Наравно, тада млади и још увек неспремни за изазове који овакав један подухват захтева, стављамо идеју у фиоку и одлажемо је на неко време. Пре око годину дана се идеја вади из имагинарне фиоке и ставља на астал где се у спрези са ентузијазмом кују први планови и даља маштања која, показаће се, за кратко време добијају своје прве физичке обрисе.

Колико је тешко покренути сопствени посао у Србији и да ли су (и која) предзнања била потребна за исти?

Филип:

Нисмо се као тим много обазирали на то да ли је тешко покренути сопствени бизнис у Србији или није. Нисам уопште сигуран да земља Србија има и какве везе са отварањем вашег бизниса. За отварање ваше фирме је потребна идеја, папир, оловка и много ентузијазма и вере у оно што радите. Истрајност. Уистину, земља Србија није прва у реду земаља која раширених руку чека нове идеје на остваривање, није прва ни у реду да за исте пружи помоћ какве се дају у другим земљама. Сигуран сам да при започињању ваших идеја које настају у машти па се касније пројектују на папир, а напослетку и добију физички обрис, не помислите прво: „ Хммм, имам сјајну идеју, како ће ми неко помоћи? ” , већ је мисао о упорности и истрајности, а остале ствари долазе као узрочно-последичне. Од предзнања смо имали живот, пређашњи живот који нас је обликовао и можда припремао на климу која се налази у предузетништву. Предузетништво није ништа друго до микро приказа из живота. Труд, истрајност, упорност и резултати сигурно долазе. Као професионални спортиста сам од малих ногу учен о великим добитима које труд доноси. Марљивост, зацртан циљ, поштовање, поштење, чојство и машта, машту бих апострофирао као врло битну ствар. То су једина предзнања која сам ја имао пре почињања било чега, као што рекох исте оне врлине које вам требају и за живот, оне финесе долазе временом као резлута свега оног позитивног и доброг што сте у фирму унели.

Да ли можете да нам кажете који су то највећи пројекти на којима сте до сада радили?

Филип:

Пројекат Адватар је и први пројекат који је био својеврсни испит зрелости и показатељ нама шта је све потребно унапредити на нашим личностима како би следеће и компликованије пројекте завршавали. Такође Адватар је био и показатељ другим компанијама које су данас иза нас да смо озбиљни, марљиви момци са визијом која се корак по корак ствара. Адватар је први летећи билборд у свету за отворене просторе који смо у потпуности изнели у нашој трочланој режији. Пројекат је завршен и добио је ознаку Адватар В.1 што означава да ће се на њему радити и да ће се унапређивати. Тренутно је тежиште пребачено на пројекат Импеданце који је први летећи аутономни билборд на свету за затворене објекте. Тако да смо већ на следећем кораку наше фирме загризли и поље АИ-ја илити вештачке интелигенције. Морам да напоменем да су иза овог пројекта стале и велике институције као што је Аир Сербија, Акскел Спрингер Група, ЈАТ Техника, Универзитет Џон Незбит, Факултет за цивилно ваздухопловство, Машински факултел, Војно технички институт, Технички ремонтни завод Чачак, Радио Београд, Аеродром Никола Тесла као и многе државне институције од значаја.

Владимир Ракоњац

Сигурно сте имали до сада неке несугласице, како сте успели да их решите?

Филип:

Одговорном и сталоженом, зрелом причом. Не бих рекао да дође до несугласица већ до различитих мишљења, сталоженом и образложеном причом дефинишемо нашу мисао и касније гласамо за најбоље решење. Важно је да не постоји сујета.

Колико је тешко ускладити своје факултетске обавезе са послом који радите?

Филип:

Кључ је добра организација, поред факултета и фирме такође се професионално бавим спортом. Циљ, јасно постављен циљ. Толико је ствари које нас спутавају да будемо продуктивни, избацивањем такве једне ситнице као што је телевизор остајете запрепашћени колико вам слободног времена остаје да живите, мислите, радите, будете срећни радећи на вашим циљевима, а касније ћете се осећати као победници када их испуните. Касније када вам осећај победника постане свакодневица, када постанете ветеран у остваривању ваших циљева ма колико били они мали или велики, тераће вас осећај на више и више. А онда како клише флоскула каже : „Само је небо граница”, а ја бих рекао само колико велико можете да досањате, колико далеко можете путовати вашим умом и завирити у све крајеве тог великог пространства.

А друштвени (и љубавни) живот?

Филип:

Узимајући у обзир да сам у сфери спорта, дакако да друштвени живот не испашта. Ми смо социјална бића и морамо интерактовати једно са другима како би били уопште и здрави. Друштвеном животу придајем велики значај. Љубавни живот је испуњен са такође једном особом која је широка у погледу на живот и живљењу истог.

Филип Цветковић

Који су вам планови за будућност?

Филип:

Пројекат Импеданце и његово остваривање, после тога ко зна где ће нас та крила успеха, новог искуства, промењеног погледа на многе ствари одвести. Из ове перспективе могу само да кажем да ће бити нешто веће. Имамо једну реченицу која нам стоји у мислима и која нам је негде и реченица водиља: „Желим да свет буде боље место јер сам ја био овде.” Узимајући у обзир реченицу водиљу када размишљам о будућности мами ми се осмех и имагинарна величина на лицу.

За крај, да ли би поручили нешто нашим читаоцима?

Филип:

У мору врхунских и неостварених идеја од којих би многе засигурано чак и мењале човечанство и данашњи живот какав појмимо се управо налазе иза немих зидина у Рузвелтовој 50, 11000 Београд. Да, у питању је гробље. Оно што дели вас и вашу идеју од оних закопаних и немих је ентузијазам, воља, искра живота у вама да учините нешто, нешто мало или велико како би свет био боље место јер сте ви били овде.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.