Kada se razmatraju ozbiljni svetski fenomeni kao što je problem bolesti zavisnosti, statistike su neizbežne. Najnovija australijska istraživanja otkrila su oko 240 miliona alkoholskih zavisnika, više od milijarde pušača i oko 15 miliona intravenoznih zavisnika u celom svetu. Statistike u Srbiji upozoravaju nas da se više pozabavimo ovom bolešću, iako broj zavisnika od 2005.opada. Iza svih ovih brojeva, međutim, stoji pojedinačni čovek sa ogromnim teretom na ledjima koji ga pritiska dok hoda, jede, druži se sa prijateljima… Možemo li iskoristiti novembar da probudimo svest o ovom teretu koji sa bolesnikom nosi i njegova porodica, kao i okruženje? Treba li da krivimo celokupno društvo za ovaj problem ili i mi sami možemo doprineti njegovom umanjenju?
– „Kao dete bila sam veoma usamljena “
Verovatno jedna od najstrašnijih knjiga o tinejdžerima, čuvena „Deca sa stanice Zoo” , vrlo jasno i brutalno oslikala je život i okruženje jednog zavisnika, tačnije zavisnice – Kristijane F. Sa hašiša je prešla na heroin sa samo 14 godina i dospela u nemački metro koji je u svom najdubljem mraku krio najveće monstrume – dečju prostituciju, nasilje, nastranost… U vreme kada je objavljena knjiga o njenom životu, Kristijana je postala poznata širom sveta i u jednom od inetrvjua izjavila : „ Moj otac je bio pijanica, maltretirao je mene i moju sestru. Bio je ljut čovek, a moja mama nije mogla ništa da uradi. Mama je imala romansu sa drugim čovekom i više brinula o sebi. Kao dete bila sam veoma usamljena. Htela sam negde da pripadam i borila sam se sa svetom”.
Ako izuzmemo zabavu i radoznalost, Kristijanina izjava jasno stavlja do znanja da se psihoaktivni stimulansi uzimaju kada osoba oseća višak ili manjak odredjenih emocija, očekujući da će oni uspostaviti balans u njenom životu. Kada je iz dana u dan čovek nesrećan, potišten, neshvaćen, umoran, on izlaz iz svoje kože traži u drogama. Važno je da obratimo malo više pažnje na svoje prijatelje i bliske ljude kada su u problemu i primetimo signale koje nam šalju svojim naglim promenama raspoloženja, pre nego što droga ili alokohol naizgled reše njihove tegobe.
Saveznici u borbi
Ako se problem ne izbegne, važno je ipak ne odustati. Najprestižnija republička ustanova kojoj se možemo obratiti je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u ulici Teodora Drajezera 44. Kako uprava ističe na sajtu ustanove, osnovne vrednosti jesu kvalitet, integritet i ono najvažnije, poštovanje prema ljudima koji im se obraćaju za pomoć, a kao svoju misiju navodi i smanjenje društvene diskriminacije obolelih od bolesti zavisnosti. Na sajtu bolnice može se naći i odeljak sa savetima o prvim znacima bolesti, otkrivanje istina i zabluda u vezi sa zavisnostima, saveti za roditelje.
Iskoristimo ovaj novembar da saznamo nešto više o bolestima zavisnosti i razmislimo koliko problema prouzrokuju ako se ne uoče na vreme. Takođe, važno je setiti se da su bolesti zavisnosti ravnopravne sa drugim bolestima i u tom smislu oboleli ne bi smeli biti stigmatizovani.
Piše: Dragana Radusilović
Leave a Reply