Menjam svoje mesto pod suncem za mesto pod zemljom

Počinješ ovaj život kao mali, nezahvalni seronja koji želi sve a ne može ni dupe sam obrisati. Kontam da ti je to još i najuspešnije doba, jedini problem koji imaš, jeste: kako zajebati svet da bi dobio željenu stvar. Zabavište, tu si još dovoljno mali da se polovine i ne sećaš ali kontaš da si najbolji sportista, ništa ti nije jasno ali ipak sve znaš. To je divno vreme, trčiš dok te majka ne otera da se okupaš da bi se potom, čist, mogao još bolje usvinjiti.

Kreće školica i primećuješ devojčice. Ako ti se sviđa neka, jednostavno joj daš do znanja udarcem u glavu ili je pak počupaš malo. Tad si bio frajer, papučaru. Govore ti: „Ovo je loše, ono je loše“ i što bi više šamara dobio u tim godinama to bi ti IQ rastao u kasnijem periodu.

Buntovni deo života, završetak osnovne i upis srednje škole i ne znam koji to genije treba da pusti jednog balavca od nepunih petnaestak godina da izabere čime se želi baviti u životu, a tad u listi nije pisalo: „Jadni alkoholičarski snob“ ali eto, ispadne tako. Vreme počinje da ide veoma sporo, tu dolazi i prvo pivo, prva cigareta i, ako si nesrećan toliko da te sjebu u startu, prvi poljubac. Radiš sve što ne bi trebalo zato što si prokleto kul i naravno da ti ne treba nadzor i savet matoraca, ipak imaš čak šesnaest godina. Izlasci su uveliko u toku, a pivo postaje sve slađe i slađe. Kad majka moli da ne preteraš, ti dođeš k`o guzica; kaže dođi do jedan, dođeš u tri; dođi do tri, dođeš u šest, a nije ni svesna koliko kazne i zabrane još gore utiču na to. Vreme ti i dalje veoma sporo prolazi, tebi je sve dosadno i ništa ti se ne radi.

Sad već imaš dvadeset i dve a imaš muda kao bik. Držiš ceo svet u rukama a i dalje si klinac, ali sad polako uviđaš probleme starosti. Vreme i dalje veoma sporo prolazi i novac ti je potreban da bi uopšte promolio nos napolje. Ne možeš da veruješ kakvi su ovo današnji klinci, kako se oblače i šta slušaju. Misliš da si kul i da si „Old-skul“ dok te ćale gleda i smeje se. Kako godine polako odmiču, srce ti je sjebano već dovoljno puta da bi video da su ljudi govna, svi su govna i sve je govno.

Sada imaš dvadeset i sedam godina i ništa vredno u životu uradio nisi, ali imaš još vremena obzirom da si na vrhuncu snage a moguće je da i diplomu imaš, bespotrebnu.

Došao si u tridesete i tu su te dočekali svi problemi… Moraš se oženiti, napraviti decu a pre svega da nađeš dobar posao. Onaj pužić od vremena polako uključuje hiperpogon. Svakim danom ima sve više obaveza a sve manje vremena za iste. Imaš fore da to sve, ceo svoj život sabiješ u narednih deset godina. Do četrdesete, tih deset godina prolazi neverovatnom brzinom i sad si i debeo a i organi te ne slušaju kao nekada. Deset godina da proživiš život? Šesnaestogodišnjem tebi je decenija trajala kao ceo vek, a sad je već sutra tu. Tad si vozio auto brzo a nisi ni znao gde ideš, voleo si to, sada voziš još brže zato što je na poslu trebalo da budeš još pre deset minuta, a deca čekaju ispred škole već dvadeset. Ustaneš pre sedam, obriješ se, ako imaš sreće odgledaš utakmicu i već je vreme spavanju.

Došle su pedesete i svestan si da ti je ostalo možda još pet seksualnih odnosa u životu. Novčanik je prazan, a frižider takođe ne možeš napuniti obzirom da sad imaš onu nezahvalnu dvadesetogodišnju stoku koja živi samo da bi ti dobio šećer ili čir. Ubrzo već čekaš penziju koja se, naravno, svake godine smanjuje tako da dok dođeš do nje biće ravna nuli. Bašta ti je najbolji prijatelj, a čak te ni pas više ne sluša, senilna si i izmučena drtina od šezdeset i kusur godina a penzija je blizu koliko i smrt.

Konačno si preminuo i sad te, nadam se, najzad zabole za sve: za propalu decu, za ženine grudi razvučene do kolena, kredit, banku i sve. Jedino što ti prođe kroz glavu jeste onaj mali seronja sa početka priče i misao: „Ala je njemu do jaja, ne zna još šta ga čeka. “

Ostavite komentar

Your email address will not be published.