Koliko ste (sa)osećajni?
Kada kuješ sreću, ne udaraj bližnje po prstima!

Nedavno sam pročitala zanimljivu studiju američkih naučnika, koja je pokazala koliko su neke životinje spremne da pomognu jedna drugoj u nevolji, radije nego da ugode sebi.

Naime, istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Čikagu potvrdilo je da laboratorijski pacovi ispoljavaju zadivljujući stepen saosećajnosti koji posebno izražavaju prilikom ponuđenog izbora između konzumiranja omiljenog slatkiša i pomoći svom srodniku (drugom pacovu) da pobegne iz zamke. U najvećem broju slučajeva, biraju da izbave druga iz nevolje.

Da je reč o izuzetnoj empatiji, potvrdili su rezultati najnovijeg segmenta ispitivanja, kada su naučnici u kavez stavili čokoladu, za koju su ranije utvrdili da bi je pacovi radije pojeli, nego hranu koju uobičajeno jedu. Čak i kada bi probali malo čokolade, odmah bi preduzeli sve potrebne korake kako bi oslobodili svog druga i dozvolili mu da pojede ostatak ovog ukusnog slatkiša.

Zadivljujući rezultati istraživanja podstakli su me na razmišljanje i lično preispitivanje da li smo i koliko zaboravili da saosećamo sa bližnjima, članovima porodice, prijateljima, kolegama sa posla, komšijama. Koliko želimo da nađemo vremena za njih i njihove priče, radosti i probleme, ili jednostavno trčimo kroz život ne osvrćući se oko sebe. Da li (ni)smo izgubili osećaj da istinski, čista srca, volimo ljude, sve njihove različitosti i nesavršenosti? Koliko smo uzdigli sopstveni ego i svet posmatramo kroz prizmu ličnih interesa?

Kada smo nešto dobro uradili za drugog, a da nismo, makar onako usput, razmislili o načinu na koji će nam se to vratiti? Da li smo toliko duhovno sazreli da darujemo svoje vreme, energiju i ljubav bez interesa i očekivanja?

Upravo to je želeo da istakne slavni Dostojevski kada je rekao: ,,Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi davao već prodavao.’’

I baš zbog svega toga, zadivljena sam navedenim istraživanjem, a posebno zaključkom naučnika koji su ocenili da je njihova studija veoma važna lekcija nama, ljudima.

Kako navode, kada postupamo bezosećajno, ponašamo se protiv prirode. Zato treba da živimo u skladu sa prirodom, da negujemo međusobnu radost i harmoniju.

Kroz sadržaj ove kolumne volela bih da takvu atmosferu prenesem i na vas. Želim da vas inspirišem da živite, osećate i radite sa saosećanjem jer ćete tako doprineti sreći drugih, ali i svojoj. Mislite o tome!

Piše: Jelena Ružić

Promote & earn money

Leave a Reply

Your email address will not be published.