Svoju glumačku karijeru započela je u Beogradu, a njeno ime se već pojavljuje i gradi u Los Anđelesu i Holivudu. Milica Vrzić je talentovana mlada srpska glumica koja je završila osnovne studije glume na prestižnom Loyola Marymount University u Los Anđelesu.
Kako je došlo do odluke da studije glume upišeš na koledžu u Americi?
Prvo sam bila na razmeni studenata u završnoj godini srednje škole sa namerom da mi ta godina, pored iskustva, bude neka vrsta testa da li zaista želim i mogu da studiram u Americi. Nikad nisam htela da žrtvujem studiranje glume zarad života u inostranstvu. Pošto je priroda studiranja glume vrlo specifična zbog načina izražavanja bila sam malo skeptična. Međutim sve se tako brzo odvijalo i shvatila sam da mi ovaj sistem studiranja odgovara i da želim da dam sve od sebe.
Holivud je epicenter filmske produkcije. Kakav je u njemu položaj mladih inostranih glumaca?
Na sreću moje generacije, stvari se mnogo menjaju jer se različitost veoma vrednuje. Nekada i po svaku cenu (smeh)! Sada je veoma bitno da znaš šta je to što te razlikuje od drugih i fokusiraš se upravo na to. Bio mlad ili star, inostran ili domaći – postoji određeni sistem fukcionisanja koji je zasnovan na tome da skapiraš biznis. Veoma je teško da se priča o tome dok smo na univerzitetu, jer se često fokusiramo na studije, a ne na samo tržište.
Da li postoji projekat koji si realizovala u toku studija i izdvojila bi ga kao najdraži?
Iako sam u svim uživala na poseban način, izdvojila bih poslednju predstavu koju sam radila u završnoj godini ,,The Wolves”. Ovo je bio dodatni izazov za mene pošto sam igrala lika koji je u fudbalskom timu, a ja do tada bukvalno nisam šutnula loptu u životu. Ovde je jako popularno da devojke igraju fudbal.
Kojim skorašnjim projektom se ponosiš?
Glumila sam u seriji ,,The Outpost” ovog leta 2020. Ono što je zanimljivo je da mi je prvi posao posle fakulteta bila američka serija koja se snima u Srbiji. Bila sam jako srećna jer je usled pandemije sve izgledalo tako beznadežno. Meni je to bio neki indikator otvaranja vrata i u Srbiji, ali i u Americi jer je ekipa takođe bila kombinovana. To mi je jako prijalo.
Verujemo da si u kontaktu sa prijateljima i kolegama koje studiraju glumu u Srbiji. Da li bi mogla da napraviš paralelu između dva, na prvi pogled, potpuno različita sistema studija?
Najveća razlika je u tome što se ovde gluma najčešće studira u okviru univerziteta, dakle ne na izdvojenoj umetničkoj akademiji, i samim tim razlike su velike. Ja na primer nisam imala klasu, nego bih u zavisnosti od predmeta koje sam uzimala, viđala ljude koji studiraju glumu sa svih godina. Zatim, za sve predstave koje se rade na godišnjem nivou postoji audicija na kojoj može da učestvuje bilo ko. Lepo je jer imaš priliku da upoznaš i sarađuješ sa mnogim ljudi, ali u isto vreme nemaš priliku da produbiš možda neke odnose na duže vreme.
Biti kilometrima daleko od svoje porodice i prijatelja nije nimalo lako. Kako izlaziš na kraj sa nostalgijom?
Moj mehanizam dosta varira iz godine u godinu. Ali sam primetila da mi mnogo znači kada se ovde družim sa nekim našim Balkancima i onda podelimo šta je sve to što nam nedostaje. Ako neko ima – popijemo i po koju rakiju.
Sigurni smo da Milicu čekaju velike stvari i da ćemo njeno ime sve češće čitati u najavnim i odjavnim špicama filmova i serija holivudske produkcije. Redakcija magazina Student joj želi svu sreću u daljoj karijeri!
Piše: Jovan Macut
Fotografija: Loyola Marymount University Theatre program
Leave a Reply