Irving Stoun: strastveni biograf velikih imena istorije

Ne postoji nikakva sumnja kako bi se moglo objasniti ko je bio Irving Stoun. Jer njegov značaj u svetu književnosti postavljen je na temeljima dela „Agonija i ekstaza“, romansirane biografije o verovatno najvećem umetniku svih vremena – Mikelanđelu Buonarotiju.

Irving Stoun rođen je 31. avgusta 1908. godine u Los Anđelesu, kao sin siromašnih roditelja. Budući pisac je u mladosti bio berač voća, raznosač mleka, čuvar skladišta i saksofonist, da bi na kraju završio studije ekonomije na Kolumbija univerzitetu i na istom postao profesor.

Posle neuspelih romana i drama na početku karijere, Stoun posećuje Evropu i to će se ispostaviti kao prekretnica u njegovom dosadašnjem stvaralaštvu. Jer upravo tada, nakon što se bliže upoznao sa slikama Van Goga, postaje opsednut životom ali i tragedijom ovog impresioniste. Tako će Stoun u svom romanu „Žudnja za životom“ (1934) na jedan veoma realan i uverljiv način približiti čitaocima umetnika sa kojim se morate saosećati i sroditi.

Isto će se dogoditi i u mnogim narednim knjigama, jer suština njegovog pisanja nije nabrajanje činjenica, već interpretacija ličnosti, kao i pomeranje granica do te mere da imamo osećaj bliskosti kako prema piscu, tako i prema glavnom junaku.

Foto: Izvor Google

Ono što takođe Stouna izdvaja među romansiranim biografima jeste njegov pristup istraživanju i sakupljanju građe. Kako i sam kaže: „Biografski roman je istinita i dokumentovana priča o putovanju neke ličnosti kroz vreme, uzdignute na stepen autentične umetničke forme. Istraživanje mora mora biti pošteno i dalekosežno, ali rezultat svega toga mora dosegnuti do pravog umetničkog romana.“   

Poput naučnika – istraživača 1956. godine odlučuje se da prikaže život i stvaralaštvo Mikelanđela – italijanskog vajara, slikara, pesnika, arhitekte i inženjera. Zbog toga, Stoun prodaje svoju kuću u Americi i sav novac ulaže u svoj, ispostaviće se, nimalo lak rad. Uprkos svim skeptičnim kritikama da se o Mikelanđelu ne može saznati niti napisati nešto što već nije rečeno ili poznato, Stoun ostaje dosledan svoje ideje. On odlazi u Firencu i uz pomoć jedne Italijanke započinje poduhvat koji će i njega samog dovesti od agonije, a naposletku i do ekstaze.

Spasonosni trenutak biće arhiva dokumenata o naplati nasledne takse. Između ostalog, saznaće mnogo detalja, čak recimo i to da je pokrivač na Mikelanđelovoj postelji bio crvene boje. U potpunosti posvećen svojoj misiji, Stoun je pohađao klesarski zanat ne bi li što verodostojnije dočarao ovog božanskog umetnika (Il Divino, što je nadimak Mikelanđela).

„Agonija i ekstaza“ doživeće i svoju ekranizaciju 1965. godine sa Čarlton Hestonom u glavnoj ulozi.

U godinama koje slede, Stoun će objaviti još nekoliko romana o veoma značajnim ličnostima: „Stradanje duše“ o Sigmundu Frojdu, „Grčko blago“ o  Hajnrihu Šlimanu, pronalazaču ostataka legendarne Troje, kao i „Dubina slave“ u kojoj romanizuje život Kamija Pisara, brilijantog slikara i jednom od osnivača impresionizma.

Piše: Tonja Želebić

Ostavite komentar

Your email address will not be published.