Faberžeova jaja kao simbol luksuza

Predmet kontroverzi i neumornih potraga je ono što se godinama vezuje za Faberžeova jaja. Kako je moguće da je jedan običan Uskršnji poklon zadobio toliku pažnju i zaintrigirao mnoge?

Karl Petar Faberže nakon Sveruske izložbe koju održava u Moskvi, kojom carska porodica biva oduševljena, dobija priliku da svoju originalnost iskoristi na dvoru i postane carev juvelir. Ubrzo Aleksandar treći odlučuje da za Uskrs iskaže svoju ljubav prema supruzi Mariji u jedinstvenom poklonu koji će je podsetiti na detinjstvo. Marija je kao dete dobijala od svoje tetke jaja koja su se otvarala poput babuški, a Faberže je trebalo da njegovu ideju sprovede u delo.

Nakon prvog jajeta, u kojem se nalazila dijamantska kruna sa rubinom, carska
porodica zapanjena njegovom dragocenošću nastavlja da poručuje svake godine jaja od Faberžea. Svaki put se neka druga vrsta iznenađenja nalazila u jajetu od muzičke kutije, labudova pa čak i modela Transibirske železnice, što je bila pohvala njenoj izgradnji.

Procenjuje se da je napravljeno oko 57 jaja od plemenitih metala i dragog
kamenja u različitim nijansama koja su dostigla toliku slavu da su njihovog tvorca Faberžea uzdigla na presto najpoznatijeg draguljara. Ubrzo je počeo i da ih pravi i za porodicu Rotšild, industrijalca Aleksandra Kelča, uglednu porodicu Jusupov i druge.

Tragična sudbina carske porodice Romanov i Oktobarska revolucija 1917.godine uticala je i na sudbinu Faberžeovih jaja. Jedan deo kolekcije je sa sobom ponela carska porodica, mnoga su prodata inostranim kupcima, a za ostatkom se traga sve do današnjeg dana.

U Faberžeovom muzeju u Sankt Peterburgu možemo naći devet jaja koje je
otkupio ruski oligarh Viktor Vekselberg za 100 miliona dolara.

Glavni kolekcionar Faberžeovih jaja takođe je i porodica Fors, a nekoliko njih je u posedu kraljice Elizabete II. Ne mogu se često naći na aukcijama, a ukoliko ih i nađete morali biste da budete spremni da odvojite ogromnu sumu novca. Njihova vrednost ne prestaje da raste što je dokazala i aukcijska kuća Kristi koja je 2007. godine prodala jedno jaje za neverovatnih 18,5 miliona dolara.

2015. godine jaja su ponovo dospela u pažnju javnosti kada je jedan trgovac
otpadom pronašao jaje na buvljaku u Americi u kome se nalazio sat. Ubrzo se
procenilo da je reč o trećem carskom uskršnjem jajetu čija vrednost dostiže 33 miliona dolara.

Postoji još desetak jaja za koja se i dalje ne zna gde se nalaze. Potraga koja i dalje traje samo pojačava njihovu izuzetnost i cenjenost. Ova jaja koja su svojevremeno bila nazvana čak i šundom i kičom neosporan su dokaz da čak i najveće kritike ne uspevaju da ospore prave dragocenosti i da jedna naizgled banalna, ali originalna ideja sa pravom posvećenošću može da vam otvori sve puteve uspeha.

Piše: Danijela Čorbić

Izvor: https://vidovdan.org/

FOTO: https://www.townandcountrymag.com/style/jewelry-and-watches/a31991995/romanov-faberge-easter-eggs/

Zanimljivosti

Leave a Reply

Your email address will not be published.