Igor Juric: Duboko verujem u mladost!

Intervju- Igor Jurić, Beograd, 20.11.2019.

                                  

U poslednjih par godina, zahvaljujući fondaciji Tijane Jurić i gospodinu Juriću koji stoji iza Tijaninog zakona, danas se polako podiže svest kada je reč o bezbednosti i načinu na koji predatori napadaju. Čovek koji je svoju budućnost posvetio radionicama i tribinama, izašao je u susret svima koji nisu prisustvovali njegovom mnogobrojnom izlaganju širom Srbije i ljubazno odgovorio na nekoliko najčešćih pitanja. Ostavite sve što radite na nekoliko minuta i pažljivo pročitajte.

Vi ste posle vase tragične nesreće rešili da zauvek promenite pitanje bezbednosti u državi. Kako danas taj cilj napreduje I koliki ste korak napravili?

Ja sam siguran da je svest na mnogo višem nivou. Čini mi se da pre otmice Tijane i same njene smrti, kada pričamo o konkretno nestaloj deci, o otimicama, o digitalnom nasilju, pedofiliji…, nije se toliko pričalo. To su neke stvari koje su, na neki način, bile tabu tema u Srbiji. Mi smo otvorili mnoga ta pitanja. O tome se danas mnogo više govori. Došli smo i do nekih konkretnijih podataka i statistika. Mislim da je po tom pitanju načinjen jedan korak napred. Sa druge strane, obilazeći Srbiju i razgovarajući sa ljudima, potpuno sam svestan da je to još uvek jedan mali korak i da na tome, zaista, treba još mnogo da se radi. Da sistemski neke stvari moramo da menjamo i da iz korena menjamo neke ljude. Zbog toga kao država imamo jako puno posla. Kada kažem država, mislim i na institucije, ali i na organizacije poput naše, nevladine organizacije,medije, i naravno, obične građane.

Danas svi koristimo internet, svima nam je dostupan. Kako da se na istom zaštitimo od predatora koji vrebaju?

Mislim da smo se kao država i kao građani susreli sa jednim fenomenom koji je, zaista, eksplodirao u zadnje dve godine u Srbiji. Tek sada smo počeli da se suočavamo sa tim posledicama. Bezbednost na internetu je nešto gde još uvek ne radimo dovoljno. Mislim da je to nešto što je sasvim logično. Roditelji u Srbiji apsolutno ne znaju šta ih je snašlo. Moram da kažem da smo mi održali 250 tribina od početka godine. To je gotovo svaki dan po jedna radionica gde smo razgovarali sa hiljadama dece i roditelja. Kada razgovarate sa njima, svakim danom sam sve svesniji toga koliko roditelji malo znaju. Koliko izlaze svaki put sa naših predavanja apsolutno šokirani podacima koje dobiju od nas, sa načinima kako predatori napadaju decu i odrasle, na kraju krajeva. Ja uvek ponavljam, s obzirom da policija u Srbiji ima jedno odlično odeljenje za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala koje radi fantastično, ali s obzirom na obim posla danas, mislim da Srbija treba mnogo više da ulaže u to odeljenje. Da dovede još novih, stručnih ljudi, i na kraju krajeva da i oni sami podižu mnogo više svest građana. Ponavljam, svaki put kada kažem način kako predatori napadaju građane i decu ljudi su jednostavno zatečeni! Postajem potpuno svestan da je to nešto što je sasvim novo za njih i moramo ih edukovati. Ja mislim da će tek za nekih 10 godina, generacije koje su danas u osnovnoj školi, tek tada postati kao roditelji svesni koliko je internet, bez koga se ne može, opasan.

Da li otkrivanjem svojih podataka na internetu olakšavamo predatoru da dođe do nas?

Vidite, ja se danas, pored fondacije naravno, bavim i još jednim poslom. Ja egzistenciju i novac za svoj život obezbeđujem putem jedne IT kompanije koja se bavi, upravo, zaštitom podataka na internetu. Tačnije, zaštita podataka koje u svojim softverima imaju banke i osiguravajuća društva. Ja vrlo dobro znam koliko je važno sačuvati jedan podatak. Kako je danas teško sačuvati privatnost. Meni mnogo taj rad u mojoj kompaniji pomaže u onome što danas radim. Kada pričamo uopšteno o lokaciji, i mi roditelji i deca pogotovo, žele zaista da istaknu gde se nalaze, da se pohvale da su bili u nekom elitnom restoranu ili na nekoj egzotičnoj plaži. Da jednostavno, ako ste danas bili na letovanju, a da to niste okačili na društvenim mrežama, kao da tu i niste bili. Ja pokušavam da objasnim deci pre svega, da otkrivanje svojih lokacija može da ima mnogo štete. Prva stvar jeste da ako neko želi da vam naudi, vi njemu otkrivate svoju poziciju. Druga stvar, da često otkrivanje pozicije vaše porodice gde ste zajedno, na nekoj slavi, koncertu, proslavi,… dajete ljudima do znanja, pričamo o ljudima koji možda žele da vam načine I učine nešto loše, da ste vi možda oslobodili stan i da je to mesto potpuno prazno i bezbedno za neki zločin. Tako da, moram stalno da apelujem, mene apsolutno ne zanima gde ste vi danas. Mene apsolutno ne interesuje kako vi provodite vaše vreme. Tako bi trebalo da se ponašaju i ljudi koji otkrivaju, pre svega, lokaciju svoje dece i otkrivaju svoju privatnost. Na nekoliko slučaja sam se uverio da su sami roditelji doveli u opasnost svoju decu. Konkretno, gde su postavljajući svoje fotografije direktno izložili opasnosti svoje dete. Mislim na to gde su postavljali svoje fotografije gde su deca obnažena ili slično. Te fotografije smo pronašli na određenim pedofilskim sajtovima. To je greška nas roditelja. Zbog toga je važna edukacija, zbog toga je važno obilaziti tribine, radionice… Nemojte da smatrate da ćete izgubiti sat vremena. Vi ćete, zapravo, izgubiti sat vremena, ali ćete dobiti jako mnogo znanja zarad bezbednosti svog deteta.

Gde je granica privatnosti i poverenja roditelj-dete?

Ja imam jednu rečenicu koju svaku radionicu izgovaram i kad radim sa roditeljima i kad radim sa decom. Konkretno ću vam reći, kada pričamo o lozinkama, ja uvek govorim na radionicama da je jako važno da deca pre svega naprave dobru lozinku. Morate da znate da lozinka mora biti minimum osam karaktera, da mora biti veliko i malo slovo, da se jednostavno teže može probiti. Druga stvar, da je jako važno da roditelji saznaju na neki način i zadobiju poverenje svog deteta da bi znali lozinku. Zašto je to danas važno? Ja govorim iz jednog prostog razloga. Kada je moja Tijana nestala, prva stvar koju je policija tražila je lozinka njene društvene mreže. Facebook je tada koristila. Mi nismo imali tu lozinku. Nismo smatrali da treba da imamo. Međutim kada su takve stvari u pitanju, svaki segment je važan. Obično, danas ako neki zločinac želi da naudi detetu, i ako je možda, oteo dete kao što se to desilo nama, on je obično u kontaktu sa detetom. Kod Tijane to nije bio slučaj, ali želim da kažem da je to poverenje jako bitno. Da deca shvate da je dobro da roditelj ima lozinku. Ne zbog toga da bi špijunirao dete, nego iz jednog prostog razloga, da bi pomogao detetu ukoliko se dete nađe u nevolji. Jako je teško zadobiti to poverenje. Danas kad kažem deci da moraju da daju svoju lozinku roditelju oni se smeju. To je njima nezamislivo da danas roditelj ima lozinku njihovih društvenih mreža. Ja opet ubeđujem roditelje i kažem da moraju naći načina da zadobiju to poverenje. Da roditelj bude zaštita, a ne špijun.

Da li je kažnjavanje dobar način da se pridobije poverenje?

Ne, apsolutno nije. Oduzimanje telefona i tome slično je zaista kontraproduktivno. Ne pričam to jer ja tako mislim nego zato što to iskustvo govori tako. Danas je internet dostupan svima i svugde. Dete ako nema svoj telefon, pozajmiće ga od drugara sa kog će se nakačiti na društvenu mrežu. Svaki lokal i million mesta gde je dostupan wifi ukazuje na to. Hajde da vidimo kako da se zbližimo sa decom, a ne da ih kažnjavamo. Jednostavno, kada pričamo o internetu, pogotovo kazna nema nikakvu ulogu niti će pomoći na bilo koji način.

Kada govorimo o studentima, veliki broj njih iz manjih sredina dolazi u velike gradove na studije. Šta bi oni trebali da čine da bi bili sigurni tu gde jesu?

Sad nam se dešavalo, konkretno, javile su mi se dve porodice iz Subotice koje su tražile stan u Novom Sadu putem interneta, oglasa preciznije. Došli su do nekog stana koji se nudio, veli su stan, čak i dali jedan deo novca. Bili su prevareni. Hoću da kažem da internet nudi mnogo dobrih opcija. Na interentu možete naći mnogo super stvari. Isto tako, internet je, zaista, vrlo pogodan za manipulaciju. To je samo jedna od prevara. Druga prevara je, pogotovo kada dođete iz manjeg u veći grad, sa million mogućnosti, često će vam se ponuditi neki ljudi koji bi želeli da vas upoznaju. Često će ti ljudi posle određenog vremena dopisivanja tražiti neku foografiju ili slično… Danas su najveći vid ucena upravo fotografije. Kada vam se svidi taj neko sa kim se dopisujete već duže vremena, onda smatrate da i nije loše da mu pošaljete neku fotografiju. To može biti u nekom donjem vešu, bez veša, znači potpuno nag. Smatrate da to nije ništa loše. Posle vam prete da će sve te fotografije biti objavljene ukoliko im ne date neki novac. To su samo neke od stvari koje ovako mogu da vam kažem. Nažalost toga ima puno i ako nekad budete želeli da čujete sve detaljnije, onda morate doći na naše tribine.

Pitanje koje se često proteže kroz medije I priče, da li je žrtva uvek nevina?
Da li je žrtva uvek nevina? Jeste. To je moj stav. Mi u našem društvu često imamo jedan drugi stav i često su žrtve stigmatizovane. Kada se prijavi da je jedna žena ili jedno dete seksualno zlostavljano, prvih nedelju dana se priča samo o linčovanju tog čoveka ili te osobe koja je to uradila, tu se spominju smrtne kazne ili svašta nešto. Međutim, već nakon tih nedelju dana počinje priča da li je, možda, žrtva kriva, da li je izazivala, da li je nosila kraću suknju ili zašto se kretala u 23:00h po ulici… Upravo zbog toga, danas imamo mnogo neotkrivenih slučajeva. Ono što naš Dušan Vuković(klinički psiholog I sudski veštak) koji radi sa nama u fondaciji kaže, ima jedan podatak koji često iznosim, a to je da je 20% dece do 14 godina bilo na neki način seksualno zlostavljano. 80% silovatelja I silovanja ostaje neotkriveno I nikad se ne sazna za te slučajeve. Prost razlog za to je da se žrtve plaše da ne budu odbačene od društva, plaše se zato što su, možda, ekonomski zavisni, plaše se kako će reagovati rodbina, porodica. Žrtve nemaju hrabrosti jer ih mi kao društvo ne štitimo. Kada budemo bili pri stavu da je žrtva uvek upravu, da žrtva nikad nije kriva I da nju moramo da branimo i zaštitimo, onda će ti ljudi biti hrabriji i taj statistički podatak koji sam izneo će biti mnogo manji.

Za kraj našeg razgovora, imate li nešto da poručite mladima?

Što se tiče vas studenata, vi ste ljudi koji će sutra voditi ovu zemlju. Ja duboko verujem u mladost i u dobre mlade ljude, samo vi možete da spasite Srbiju. Ja sam prolazeći i radeći sa zaista mnogo ljudi u Srbiji, shvatio da mi imamo izuzetno kvalitetne mlade ljude. E upravo zbog toga , pokušajte, zaista, iako sutra baš vi budete vodili ovu zemlju, a vodiće je mnogi od vas, bićete na najodgovornijim funkcijama u državi. Bićete sudije, predsednici, predsednici Vlade i slično. Hajde gledajte, zaista, šta je prioritet, i vodite računa o tim prioritetima. Ja moram da kažem da sam često razočaran odnosom države prema deci. Nekako sam ubeđen da deca moraju biti prioritet ovog društva. Danas to, bez obzira što će vam svi političari reći da jeste tako, to često i nije takav slučaj. Morate da zaštitite slabije. Sutra kada budete vi ti i roditelji i odgovorni i kada vi budete vodili zemlju, razmisljajte o tome. Da bi sačuvali zemlju, vi morate sačuvati i svoju decu. Danas, ponavljam, ne čuvamo dovoljno svoju decu, ali se iskreno nadam da ćete vi kada dođete na naše mesto, na mesto nas odraslih, biti mnogo bolji nego što smo mi danas. Nemojte dozvoliti da budete kao mi!

Piše: Sara Majstorović

Promote & earn money

Leave a Reply

Your email address will not be published.