Dekompozicija jednog datuma

                Ovo je mogla da bude priča o popustima za „black friday“, ali samo je puka slučajnost što se ova nesrećna odomaćena verzija kupoholičarskog praznika poklapa sa jednim davno zaboravljenim datumom. Kada bilo ko od nas pogleda na kalendar, sam 29. novembar mu ne znači previše. Nema slobodnih dana, nema nikakve fešte, proslave. Samo običan dan. Eventualno je ostala još koja ulica ili fabrika sa tim imenom. Ove godine je tačno 18 godina od poslednje proslave Dana Republike.

Ako bismo se osvrnuli na istorijski značaj ovog nekadašnjeg praznika, na taj datum se obeležavalo drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine, kada su pripadnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ.

Na ovaj dan je nastala država zasnovana na jednakosti svih naroda, naroda koji su kasnije odlučili da se razvedu na način koji se svakako odrazio ne samo na njihovu decu, već i decu njihove dece i ko zna koliko još generacija. Možemo da uzmemo da se vratimo unazad, nateramo nekog od starijih, očeva, majki, baba, deda, da nam ispričaju koju o onome šta se dešavalo na ovaj dan. Ono što je pomalo smešno je da ćemo uvek dobiti slične odgovore, bez obzira na to da li su sagovornici bili jugonostalgičari ili ljuti protivnici počivše države. Uvek će ovaj praznik asocirati na produžene vikende, vreme provedeno sa porodicom, crvene marame, pionirske zakletve, priredbe u domovima kulture. Ili, u krajnjem slučaju, na bogate ručkove sa najdražima, baš kao što sada imamo prilike da vidimo u holivudskim filmovima i serijama za Dan zahvalnosti.

Iako još uvek pokušavamo da pobegnemo od onoga što jesmo, tražimo razlike, natrljavamo jedni drugima na nos greške i nemile događaje, negde duboko u nama je ostala praznina, želja da se malo vratimo u staro, izromantizirano vreme i pokušamo da nađemo ono što nas je se držalo zajedno. Dosta ljudi će reći da je na okupu celu tu čorbu različitih ljudi držala jedna ličnost – Tito. Iako je fakat da su posle Maršalove smrti, kola brzo krenula na dole, stvar je u tome da ipak postoji nešto više od običnog kulta ličnosti koji nas je lepio kao lepak prste na rukama. A to su sve naše sličnosti, veze, rodbina, gomila mešovitih brakova i prelepe dece. Prelepe dece kojima je ostala samo ruševina nekadašnje slave i mrvica nekadašnjeg bogatstva. To bogatstvo se nije ogledalo samo u materijalnom smislu, jer, složićemo se, nijedan sistem nije savršen i uvek postoji potlačena grupa ljudi, već se ogledalo u tome kako se makar na jedan dan proslavljao datum koji nas je sve ujedinio u borbi protiv velikog zla i koji će i dalje biti obeležavan u nekom paralelnom univerzumu gde se ovaj rastanak dogodio na malo drugačiji, bezbolniji način ili se uopšte nije dogodio. Ta pravednička iskra antifašizma i dalje gori u većini nas i treba je očuvati jer ona je veća od države, ona je deo žrtava naših predaka i neće se ugasiti sve dok se sećamo.

Do nekih boljih vremena, srecan Dan Republike i počivaj u miru.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.