,,Као прво ја сам Мада, драго ми је. Као друго, не можеш тако да се обраћаш мојим родама.ˮ
,,А је ли? Да нећеш можда ти да ми забраниш матора?ˮ
,,Слушај ти балавче један, не можеш са мном тако да клепећеш! Ја сам Мада и учинићу све што је у мојој моћи да заштитим ове незреле и наивне роде од таквих као што си ти јер ако ја једном…ˮ
,,Great job, Тина! Право у лево крило. Шта? И даље нећеш да потпишеш? Матора стегле канџе… Ако не потпишеш, подавићемо твоје драге роде и… Тако. Паметна птичица.ˮ
Не можеш то да радиш! Ово је моја прича! Ако Мада потпише то значи да децу више неће доносити роде и…
,,Шта не могу? Јеси и ти потписао уговор?ˮ
Па јесам али…
,,Шта али? Одрекао си се ауторских права на причу. Требало је да прочиташ шта потписујеш. Б. Б. је довољно. Имбецил. Али пошто се наша корпорација залаже за људска права и тако та срања дајемо ти још три реченице. Сачекај само да Тина закачи матору на онај тамо зид да служи као упозорење за остале родетине. Не смете да писнете! Је л’ вам јасно глупаче?! Ако једну реч било коме кажете о овоме завршићете исто као и матора. Чак и горе – послаћемо вас у зоолошки врт!ˮ
Посматрајући Маду како виси, са ексерима забијеним у раширена крила али поносно уздигнутог врата, погледа замагљеног од неизвесне будућности и кљуна који као да изговара: ,,Опрости им Родомире, не знају шта радеˮ, Истина је нешто осетила. Одједном се низ њен образ спустила једна суза, затим још једна и још једна… Плачући је побегла и више никада је нису пронашли.
,,Доста више са тим сентименталним срањима. Cада ће вам се обратити Н.Н.ˮ
Poštovani čitaоče,
Nažalost, sve rode su odlučile da zauvek odlete na jug i branšu koju su razvile prepuste našoj kompaniji. Navodimo njihove reči: ,,Sigurne smo da ćete posao proizvodnje i dopremanja novih ljudskih resursa obavljati mnogo kvalitetnije nego mi. Smatramo našu odluku inteligibilnom. Molimo vas da preuzmete naš posao. Budite humani i učinite uslugu kako nama tako i čitavom čovečanstvu. Ako u vama ima imalo ljudskosti…“.
Leave a Reply