„Blejači, ludi i pametni“- Beograđani u tri reči

Pule Mukuma je momak koji je sa osamnaest godina došao iz Afrike u Srbiju, gde je započeo svoj novi život. Koliko je bilo teško prilagoditi se I stvoriti novi život ovde, ispričao nam je Pule u kratkom intervjuu.

  • Šta te je navelo da čak iz Afrike dođeš u Srbiju i tu započneš život?

Ja sam u mojoj zemlji, Zambiji, bio jedan od najboljih đaka  u razredu. Srbija mi je ponudila stipendiju i došao sam ovde, kao stipendista vaše vlade. U Srbiji sam već sedam i po godina. Diplomirao sam ekonomiju na državnom fakultetu, sad završavam master i sve to na srpskom jeziku.

  • Koliko ti je vremena trebalo da se prilagodiš i da naučiš srpski jezik?

Dve godine. Trebalo mi je godinu dana da naučim jezik i još godinu dana da se u potpunosti prilagodim životu ovde. U početku mi je bilo jako komplikovano, ali sam vremenom shvatio da učenje jezika nije toliko teško koliko sam izgovor. 

  • Kako si uspeo da naučiš jezik, da li ti je neko pomogao u tome?

Učestovao sam u jednom programu gde sam živeo na Avali sa studentima iz različitih zemalja. U tom odmaralištu gde smo živeli, dolazili su profesori sa filološkog fakulteta. Imali smo časove svaki dan, od 8 ujutru do 2 popodne. Tek kada se završio taj kurs, upisali smo fakultete.

  • Po čemu se život u Srbiji razlikuje od života u Africi?

Život je isti, oni koji imaju para lepo žive, a onima koji nemaju je teško. U Zambiji vlada nejednakost, pa je više siromašnih nego onih koji imaju pristojan život. Ljudi su ljudi. Ne pravim razliku, ako sam ja dobar čovek prema tebi, bićeš i ti prema meni. Isto je i u Africi i u Srbiji.

  • Šta je ono što najviše voliš kod Srbije?

Najviše volim ljude, a i hranu. Baš sam bio iznenađen koliko su ljudi bili dobri prema meni kada sam došao. Naročito sada kada znam jezik, vašu kulturu, svi su me prihvatili. A što se tiče hrane, obožavam roštilj.

  • Da li je bilo teško upoznati ljude i steći prijatelje u stranoj zemlji?

Čim sam savladao srpski bilo mi je mnogo lakše. Izlazio sam više, upoznavao ljude i družio se. Moje bivše kolege na fakultetu, profesori i asistenti su mi mnogo pomogli u svemu tome. Ljudi su me svakako prihvatili jako dobro.

  • Koliko je bilo teško završiti fakultet na stranom jeziku?

Bilo mi je teško u početku, prve dve godine sam učio svaki dan. Prvo sam učio na engleskom, pa sam prevodio na srpski. Mada, posle druge godine bilo mi je mnogo lakše jer sam mnogo bolje znao jezik.

  • Kako bi opisao beograđane u 3 reči?

Blejači, ludi i pametni. Pozitivno ste ludi, a niste ni svesni koliko ste pametni. Niste ni svesni šta ovde imate i koliko možete da napredujete. Vi odlazite u inostranstvo i tamo kidate.

  • Da li misliš da u Srbiji postoje uslovi za dobar život i bolju budućnsot?

Da, mislim da postoji. Za ovih sedam godina koliko živim ovde, vidim napredak, vidim razliku. Sada je mnogo drugačije nego kada sam došao ovde, zemlja znatno napreduje. Mi stranci vidimo razliku, a Srbi koji su tu oduvek ne mogu da vide.

  • Da li se u Srbiji osećaš kao kod kuće?

Da, ovo mi je druga kuća. Uvek mi nedostaje kada odem u inostranstvo.

  • I za kraj, šta bi poručio studentima koji dolaze da žive u Beograd, kako da se prilagode?

Najbitnije je da nauče jezik, čim to savladaju sve ostalo će im biti lako. Srbija je druželjubiva zemlja i odakle god da dolaze, sigurno će se lako prilagoditi.

                                                                                                                          Sofija Vujošević

Ostavite komentar

Your email address will not be published.