Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

81 година од оснивања Магазина Студент

Пре тачно осамдесет и једну годину изашао је први број Магазина Студент.

Први број „Студента“ појавио се на улицама 15. марта 1937. године – на таласу међународне солидарности са републиканском Шпанијом, у рату за њену одбрану, нешто више од две године пре почетка Другог светског рата и четири године пре него што ће тај рат почети и у Југославији. Ово гласило су покренули чланови и чланице илегалне Комунистичке партије Југославије и Савеза комунистичке омладине Југославије, међу којима је најистакнутији био тада студент права, касније народни херој, Иво Лола Рибар. „Студент“ је основан као лист Акционог одбора стручних студентских удружења Београдског универзитета и био је централно гласило студентског покрета на БУ и у Југославији уопште. До избијања рата 1941. године, „Студент“ су уређивали Иво Лола Рибар, Богдан Пешић (главни и одговорни уреник), Пуниша Перовић, Милутин Поповић Санџаклија, Антон Колендић и други.

 

 

Забрану рада КПЈ у међуратном периоду пратило је и гушење свих медија који су износили леве критике спрам система. Како би се прикрила веза Студента с Партијом, часопис је излазио као „Орган стручних, економских, културних и спортских удружења на Београдском универзитету“. И поред тога, у предратном периоду, Студент је због својих јасних антисистемских ставова, био суочен са сталним забранама и цензурама, услед чега је долазило и до промена званичног имена док је штампање рађено и илегално.

Међутим, опстанак овог листа у времену репресије био је угрожен, пре свега чињеницом да су они који су га стварали били део револуционарног студентског покрета Београдског универзитета ⎯ у то време једног од највећих „црвених универзитета“ у Европи, и истакнутог жаришта будуће антифашистичке и револуционарне борбе у Југославији. Као део тог покрета Студент је у годинама пре Другог светског рата заступао антифашистичке, антирасистичке и антикапиталистичке ставове, док му је широка платформа часописа за „све студенте“ дозвољавала да активно учествује у стварању политике народног фронта.

 

 

Након Другог светског рата Студент постаје легално гласило студената Београдског универзитета и наставља свој рад. У наредним годинама часопис ће постати простор озбиљне критике власти са левих позиција. Кулминација таквих ставова се најбоље видела у седмодневним студентским протестима 1968. године, када је лист забележио први рекордни тираж од 80.000 примерака. Тадашњи значај и видљивост часописа су га поново ставили пред претњу забраном у годинама реакције власти на студентска гибања у земљи.

 

 

Под утицајем Студента, који је у току шездесетих и седамдесетих година доживео велику популарност, растао је број лево усмерених студентских и омладинских медија. Окупљајући студенте и студенткиње са целог Београдског универзитета, Студент је многима био прво новинарско искуство које им је обележило каснији рад.

 

 

У другој половини осамдесетих година све већи простор у часопису добијају саџаји који промовишу либералне економске политике, док на културном плану постају доминантни националистички и патријахални наративи. Током првих демонстрација против режима Слободана Милошевића, 9. марта 1991. године, лист бележи други рекордни тираж, међутим сада већ потпуно на позицијама национализма и антикомунизма.

Генерације уредника и сарадника ,,Студента” схватиле су како функционише власт. Истина је да је добру већину то само одржало у уверењу да су њихов пут и начин исправни. Од првог до последњег броја, највећа вредност ,,Студента” били су баш ти млади академци, који су оставили дубок и неизбрисив траг у друштву, култури, политици, науци и новинарству. И управо докази о величини листа налазе се у биографијама највећих стваралаца који су обележили читав 20. век. Та колекција идеја, појмова, решења, маштовитости никада није истражена као целина и данас би можда остала сасвим непримећено да није студентовца.

 

 

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.