Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Како ради микроталасна пећница?

Како су једна истопљена војничка чоколада и непланирани експеримент Персија Спенсера донели свету најбржи начин загревања хране?

Сасвим случајно, током једног војног експеримента, у финалним годинама Другог светског рата, истопила се једна чоколада. Била је топла и лепљива и пре свега потпуно изненађење. Шездесет и кусур година касније, огроман број домаћинстава има на столу топлу чорбу, подгрејане лазање или врућу кафу спремну за пет минута. Ово је прича о открићу микроталасне пећнице, о томе како случајна открића мењају свет.

 

 

А прича почиње, као што је већ поменуто, у последњим годинама Другог светског рата, када је наука била у великој мери посвећена усавршавању војне опреме и жељи да се добије рат. Перси Спенсер, амерички маринац и самоуки изумитељ радио је за савезничку страну на једном од највећих научних пројеката добрих момака поред Менхетн пројекта – усавршавао је радарску технологију.

Овај војник, који није завршио основну школу, са 18 година се прикључио морнарици. Сам је током дугих ноћних стражарских дежурстава учио из књига о струји, наелектрисању и бежичном преносу информацијама, о којима је чуо из прича о броду Титаник. Управо ова интересовања довела су га до места водећег стручњака за радаре и технологију радио таласа тог доба.

Управо испред тог радара се десио тренутак који је променио историју. Изложен зрачењу магнетрона, саставног дела радара, који је Спенсер сам модификовао како би добио што више енергије за сам радар, приметио је да му се чоколада у џепу истопила. Перси Спенсер није био први коме се оваква ствар догодила, али је био први који је одлучио да ову појаву истражи.

Следећи корак, већ након неколико дана, био је да испред машинерије стави кукуруз кокичар, и догодило се ново чудо – свет је добио прве кокице из мокроталасне пећи.

 

 

Спенсерови експерименти са храном се нису ту зауставили, па је убрзо након тога у џезву која није имала дно ставио јаје. Колеге које су са њим радиле су се знатижељно надвиле изнад посуде која је била близу радарског магнетрона не би ли видели шта ће се десити, када им је јаје уксплодирало преко лица. Спенсер је знао о чему се ради.

Како би испитао природу овог феномена и утврдио да се заиста ради о електромагнетним таласима, научник је усмерио микроталасе у металну кутију. У јаком електромагнетном пољу приметио је да температура хране унутар кутије веома брзо расте.

Током свог школовања у морнарици Спенсер је постао водећи стручњак у конструкцији радара и електронских цеви. Након 1945. радио је за компанију Раyтхеон која је патентирала његов производ. Огромну популарност тада познате као „електронске пећнице“ достижу седамдесетих година.

 

 

Шта се у ствари дешава у микроталасној пећи? Магнетрон пећнице емитују електромагнетне таласе у делу спектра између инфрацрвених и радио таласа. Ово је врста нејонизујућег зрачења, и у малим количинама није опасна, али дуготрајно излагање микроталасима може бити опасно (ово би требало да нас брине уколико би живели у микроталасној пећници, али опасности од свакодневног коришћена једне у домаћинству нема).

Основни узрок загревања је да таласе апсорбују молекули воде у храни. Захваљујући томе, у процесу такозваног диелектричког загревања долази до повећања температуре производа. Овакви молекули представљају диполе, односно позитивно су наелектрисани на једној страни, а негативно на другој.

Ови диполи се брзо померају када покушавају да се “поравнају” са електромагнетним пољем таласа из магнетрона, које се брзо мења (2,4 GHz, односно 2,4 милијарде пута у секунди). Ово кретање унутар течности, практично значи да долази до раста њене температуре, јер што се брже крећу молекули то је већа температура.

Загревање хране се дешава са спољње стране ка унутрашњости предмета, а не како неке теорије завере помињу обрнуто. Спољни молекули се крећу услед електромагнетних таласа, они ударају у молекуле који су у унутрашњости и преносе ово кретање и тако се тело загрева.

 

 

Спенсер је остао упамћен по открићу ове пећнице, али далеко од тога да је то било све што је урадио. Као један од водећих стручњака тог доба, унапредио је технологију радара, па су до краја рата бомбардери у својој кабини имали радаре тако осетљиве, а снажне, да су могли да детектују перископе непријатељских подморница са веома велике висине. За своја достигнућа Перси Спенсер је добио одликовање Distinguished Public Service Award за своју службу народу.

 

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.