Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Туртук – село подељено границом

Када је први туриста стигао у Туртук, малено село смештено између снегом прекривених планина у индијској северној регији Ладак, био је дочекан са корпом кајсија, светлуцавим свиленим марамама и традиционалним плесом. У питању је била 2010. година! “Сви су били много радосни”, присећа се Исмаил Кан (35), власник Исмаиловог одморишта, једног од 20 таквих у овом изолованом селу. “То је био први пут да смо видели странца.”

 

 

Туртук чини педесетак камених кућица изграђених око мреже поточића хладне планинске реке. На једном месту ти потоци пуне мало језеро у центру села – природни базен на главном тргу. Жене су углавном у традиционалној одећи, нема уличне расвете, нема бетона.

 

 

Након рата са Пакистаном 1972. године, село је припало Индији. Будући да се налази на самој граници, Туртук је остао затворен за све странце, чак и за друге Индијце, све док се локално становништво, уморно од дуге изолације, није побунило. Радознали туристи, привучени геополитичким карактеристикама, убрзо су почели да пристижу у Туртук, једну од последњих руралних идила Индије.

 

 

 

Сеоце је годинама било осамљено, не само из политичких разлога, већ и због свог географског положаја – ушушкан између планинског венца Каракорум, Туртук је прилично неприступачан у односу на околна села. Ипак, претежно муслиманска покрајина Балтистан – аномалија у већински будистичком Ладаку – некада је служила као веома важна “капија” до Пута свиле, древне трговачке руте која је повезивала Индију са Кином, Персијом и Римом. Разноликост становника Туртука, који су тибетанског и индоевропског порекла, говоре о некада врло важној балтистанској улози.

 

 

Међутим, иако је број туриста након отварања границе порастао, сељани који су студирали и радили у Пакистану пре 1971. године, остали су тамо заробљени након што је Туртук постао део Индије. Док су њихови рођаци постали Индијци, они су постали држављани Пакистана. Индијска влада је сада омогућила сељанима посете из Пакистана, али уз велике трошкове и обимну папирологију. Без друштвених мрежа и мобилних телефона, чланови подељених породица видео снимке размењују на флеш дисковима, послатим путем поште.

 

 

Данас, без интернета, са малим бројем предузећа, ограниченом електричном енергијом и посебним локалним језиком (Балти), ово гранично село задржава осећај давних времена.

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.