Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Накагин капсула торањ: Живот у мајушним футуристичким коцкама

Необична грађевина, изграђена у Гинзи, пословном делу Токија 1972. године, представља први пример капсуларне архитектуре у свету изграђене за живот у њој. Данас је њена судбина неизвесна.

На периферији отменог Гинза округа у Токију налази се торањ Накагин капсула, необична грађевина која је некада представљала јапанску визију будућности. Зграда, коју је пројектовао јапански архитекта Кишо Курокава, представља један од ретких реализованих примера авангардног архитектонског покрета Метаболизма, насталог у Јапану почетком шездесетих година прошлог века. Са спољашне стране, торањ изгледа као гомила машина за прање веша. Дизајн је минималистички и једноставан, јер се сматрало да је његова лепота у материјалу од којег је направљен. Састоји се од два повезана бетонска језгра, од 11 и 13 спратова, на које су причвршћене “мобилне” коцке. Свака коцка, величине 10 квадратних метара, била је префабрикована, а затим причвршћена за језгро. Капсуле су обликоване у виду соба и предвиђене су за стални живот једне особе. Простор у капсули је ограничен, са великим кружним прозором, уграђеним креветом, купатилом величине авионског тоалета и кухињом са елементима и белом техником.

 

 

Након рапидног економског послератног успеха Јапана, зграда је направљена 1972. године за само месец дана, а Курокава ју је замислио као почетак новог доба. Уместо тога, Никагин капсула постала је никада реализована утопија. Наиме, планирано је да свака капсула може да се замени, уклони, повеже или прошири. Међутим, ова идеја је била остварљива само у централном делу и на вишим спратовима. Иако је предвиђено да се капсуле мењају у складу са променама потреба људи сваких 25 година, ниједна капсула још увек није промењена. Кула сада стоји као анахронизам усред практичнијих зграда које су се изградиле око ње.

 

 

Када је Кишо Курокава 2007. године преминуо, становници, уморни од крунљивог бетона и цеви које константно цуре, су изгласали да се његово ремек-дело сруши и замени конвенционалном стамбеном зградом. Међутим, план се није реализовао због краха берзе 2008. године.

 

Фотограф Норитака Минами је 2010. године започео пројекат бележећи живот и судбину станара Никагин капсуле. Наредних седам година, враћао се у зграду скоро 10 пута. “Сваки пут када сам поново посетио зграду, научио сам нешто ново о архитектури и њеним станарима”, каже он. Неки власници капсула су се одселили или претворили своје капсуле у канцеларије, док су други одабрали да их обнове и остану да живе у њима.

Токио се у последње време све брже развија, будући да ће се тамо 2020. године одиграти и Олимпијске игре, а то је поново покренуло питање о судбини и будућности историјског торња. Минами се нада да ће торањ бити сачуван као симбол покрета чији концепти за ефикасан урбани живот и данас имају важности.

 

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.