Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Истинита прича о Оријент експресу

За већину људи Оријент експрес је више идеја него опипљив ентитет. Његов постојање најприближније нам је кроз фикцију и филм: Херкул Поаро је у њему решио свој најпознатији случај, дама Алфреда Хичкока је нестала из њега, а Џејмс Бонд га је возио од Истанбула до Лондона.

У протеклој години нам редитељ Кенет Брана на велике екране поново доноси причу о легендарном возу у римејку чувеног филма “Убиство у Оријент експресу” из 1974. године.

 

 

Син угледног белгијског банкара, Жорж Нагелмакерс, је 1865. године први пут замишљао “воз који би обухватио континент, јурећи по металним шинама више од 1500 миља”, пише Е. Х. Кукриџ у својој књизи “Оријент експрес: живот и време најславнијег воза у историји”. Прилоком путовања у Америку, Нагелмакерс је био сведок многих железничких иновација у тој земљи, а једна од њих, луксузни вагон за спавање, била је кључна за Нагелмакерсову одлуку да по повратку из Америке оствари своју визију.

Године 1883, након низа пехова, финансијских проблема и потешкоћа у преговорима са различитим националним железничким компанијама, Нагелмакерсова Међународна компанија вагона за спавање успоставила је пут од Париза до Истанбула, тадашњег Константинопоља. Воз, назван „Експес оријента“, кренуо је са Источне станице у Паризу ка Истанбулу, преко Стразбура, Минхена, Беча, Будимпеште, Букурешта, Београда, Ниша и Пловдива. Сви погледи окупљених грађана били су упрти у углачану парну локомотиву иза које су се налазила чак два вагона за спавање, један вагон-ресторан и два вагона за пртљаг. То је био први луксузни воз у Европи, права палата на шинама. Иако је путовање од Париза до Истанбула трајало готово 68 сати, оно је врло брзо постало веома популарно међу европском аристократијом, чак и када му је 1891. име званично промењено у „Оријент експес“.

 

 

Оријент експресом су путовали готово сви европски монарси тог доба – грчки краљ Ђорђе, бугарски краљеви Фердинанд и његов наследник Борис, Леополд Други белгијски, енглески краљеви Едвард Седми и Едвард Осми, шведски краљ Густав.

Зато су га звали „краљем возова и возом краљева”, међутим многи од њих имали су врло чудне захтеве и понашање. Фердинанд од Бугарске се, уплашен од могућег атентата закључао у тоалет воза и нико није могао да допре до њега. Белгијски краљ Леополд II је управљао возом до Истанбула, а исто су чинили и бугарски краљ Фердинанд и његов син Борис, схватајући да бар на територији њихове земље то нико не може да им забрани. Борис је једном приликом чак изазвао инцидент тако што је, да би избегао њему неподношљиво кашњење, подигао температуру у парном котлу толико да је експлодирао, и оба ложача су погинула, пише Е. Х. Кукриџ у својој књизи.

 

 

Да ли сплетом необичних историјских околности, или захваљујући вештим дипломатским играма да се компанији надокнаде губици настали због ратних збивања, тек крај Великог рата забележен је баш у вагон-ресторану број 2419 чувеног „Оријент Експреса“. Ту је 11. новембра 1918. маршал Фош потписао примирје које је означило крај свих непријатељстава. Већ следеће године пуштена је у саобраћај нова композиција „Симплон-Оријент-Експрес“. Овај нови луксузни воз саобраћао је на линији Париз-Лозана-Милано-Венеција-Трст-Загреб-Београд-Истанбул.

Версајским миром Симплон Оријент Експресу је додељен десетогодишњи монопол над везом Париза и Константинопоља. У међувремену су конструисане нове челичне кабине са Арт Деко ентеријером, након чега је воз постао још популарнији у високом друштву.

 

 

Ипак, након Другог светског рата наступа период наглог развоја других, бржих начина путовања, па скупа и спора путовања возом, као што је „Симплон Оријент Експрес“, ма колико он био луксузан, полако, али неумитно излазе из моде. Осим тога, многи су на својим возима почели да употребљавају фразу “Оријент експрес” у промотивне сврхе.

 

 

И можда би таква врста путовања са уживањем била потпуно заборављена и остала забележена само у чувеним романима, или на великом платну, да успешни амерички хотелијер и заљубљеник у све што има било какве везе са историјом железнице, Џејмс Шервуд, није одлучио да обнови ову традицију.

Он је 1977. на аукцији у Монте Карлу купио два стара, одавно расходована вагона оригиналног „Оријент Експреса“, из 20-их година прошлог века, и одлучио је да им врати првобитни сјај. Како су текли радови на њиховом рестаурирању заинтригирале су га приче и легенде о чувеном „Оријент експресу“ које су у њему пробудиле носталгију за прошлим временима. А пошто је већ био власник хотела са пет звездица, „Ћипријани“ у Венецији и „Спендидо“ у Портофину, одлучио је да својим пробирљивим гостима понуди и узбудљиво путовање у прошлост. Убрзо је купио и рестаурирао целу композицију од 25 вагона која га је коштала 25 милиона евра и успоставио је нову луксузну железничку линију „Венис Симплон- Оријент-Експрес“ која спаја Лондон, Париз и Венецију.

 

 

За све оне који за карту издвоје око 1.800 евра и који истински желе да доживе атмосферу златног доба путовања железницом, компанија Џејмса Шервуда једном годишње организује узбудљиво путовање од Париза до Истанбула.

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.