Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Кула Небојша-поносити сведок историје на граници стварности и мита

Како се правилно каже – Небојшина кула или Кула Небојша?

Неупућени у историју главног града на тренуак ће се замислити над овим питањем, закључујући како вероватно и нема неке битне разлике. Јер, уколико кажемо Небојшина кула, помишљамо како она сигурно дугује име некаквом Небојши. А тај Небојша мора бити да је имао неку врло важну улогу, чим је један од најстаријих градских споменика по њему понео име. У овом случају, једини знаменити Небојша управо је торањ који већ вековима достојанствено пркоси времену. Поносно се издиже покрај приобаља Доњег града, чувајући позамашно парче бурне историје ових простора. Када би којим случајем проговорио, штошта бисмо од њега чули. Од херојских борби за време турске окупације, преко судбина револуционара и заточеника који су ту дочекали последње дане, па све до мистичних нагађања са примесама фантазије и мита – све то стаје у четвороспратну осмоугаону конструкцију високу 22 метра.

 

 

Калемегдан је њено пребивалиште већ готово 5 векова. Тачније, Кула је највероватније саграђена 1456. године, након неуспеле опсаде Београда од стране Турака. Њена првобитна адреса најпре је била у Горњем граду, а непосредно након што је подигнута, носила је назив Темишварска или Бела кула. Њена намена била је да послужи као одбамбрени бедем приликом напада турске војске, чему сведоче и отвори за топове на зидовима. Тако је и било све до 1490. године, када је по први пут срушена – мада, легенда приповеда како се Кула заправо винула у ваздух и одлетела ка Доњем граду, остајући тако ван домашаја Турака и ескивирајући непријатељску опсаду.

Увидевши да им најљући противник овога пута није од крви и меса, већ од камена и бетона, Турци 1521. године одлучују да запале Кулу – и тек тада успевају да продру у град и узму га под своје. Недуго потом, Кула је обновљена одлуком султана Сулејмана Величанственог, а њена нова улога била је да осујети продор угарских бродова ка Београду. Освајањем града од стране Турака започиње и мрачније поглавље историје Куле. Од 18. века па до данас, помен Куле Небојше буди непогрешиву асоцијацију на заточеништво и смрт. Наиме, ко год се одлучио на побуну против турске војске, имао се суочити и са последицама свог избора. Тако Кула Небојша постаје и последње боравиште одбеглих јањичара који би допали Турцима шака. И данас се на унутрашњим зидовима налазе гвоздене куке, за које се претпоставља да су служиле вешању побуњеника. Утамничење и тортура, а потом и нимало лагана смрт, постају препознатљивим симболом једине очуване грађевине Калемегданског комплекса. Историја бележи да је 1798. године на овом месту страдао Рига од Фере, чувени грчки револуционар и борац за ослобођење од Турака. Неколико година касније (почетком 1801.), ту је погубљен и београдски митрополит Методије.

 

 

 

Сведоком заточеништва и смрти, ово импресивно здање било је и током Другог светског рата. Тада су у његовој близини сахрањивани посмртни остаци затвореника убијених у логору у Јасеновцу. Ипак, упркос нимало славној прошлости, за Кулу се данас везују и посве необична казивања.

А она се, дакако, тичу имена које носи. Наиме, Калемегданска Кула Небојша није прва која је добила ово неустрашиво име. „Имењакиња“ којој дугује свој назив заправо беше главна кула у склопу палате деспота Стефана Лазаревића. Након победе над Угарима у 18. веку, стара деспотова Кула Небојша постаје симболом снаге и стабилности Београда. Будући да порекло имена Небојша највероватније потиче од негације глагола бојати се, ово се име чинило пригодним и за Кулу у Доњем граду.

Padaju cene

Недоумица око питања са почетка текста тиме је напокон растумачена, а захваљујући ондашњем локалном становништву, сага о калемегданској Кули добија и своју „романтизирану“ интерпретацију. Тако древне анегдоте казују о обичају Београђана да, током покушаја опсаде града од стране Турака, једни друге бодре речима „не бој се“. Према сведочењима тога доба, исто су чинили и турски џелати, али из посве другачијих разлога: на тај начин они су, наиме, охрабривали заточенике које би потом – скратили за главу. Тешко је замислити да су ове 3 речи иоле могле утешити некога ко би се нашао очи у очи са смрћу. Међутим, управо детаљи попут ових – колико год можда звучали измаштано и наивно – смештају причу о Кули негде на магловиту границу између стварности и фикције.

 

 

Тако је и остало све до данашњег дана. Захваљујући Одељењу за заштиту и научно проучавање споменика културе, Кула 1946. године бива проглашена културним добром од изузетног значаја. Нешто више од пола века касније (године 2011.), њена унутрашњост је претворена у изложбену поставку, чиме Кула Небојша заслужено постаје и својеврсна ризница богате историје Београда.

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.