Jedna od prvih lekcija koje učimo u osnovnoj školi je ona da je Zemlja okrugla i da orbitira oko Sunca. Uprkos tome što se u najranijim razredima osnovne škole uči o dokazima zahvaljujući kojim znamo da Zemlja nije ravna, neke je u to i dalje teško ubediti. Iako to ne bismo smeli ni da dovodimo u pitanje, sve je više onih koji odbacuju ovu teoriju i smatraju da je sve jedna velika zavera i da je Zemlja ravna ploča.
“Ravnozemljaši” nekritički prihvataju “dokaze” o teoriji zavere, zbog koje je tobože kompletno čovečanstvo dovedeno u zabludu o obliku planete na kojoj živi, dok se prava istina posredstvom nekih “centara moći” krije od ljudi.
Da se Zemlja okreće oko svoje ose poznato je već hiljadama godina, a čak je i starogrčki matematičar Eratostenes izračunao obim planete i to neverovatno precizno 195 godine p.n.e. Oblik naše planete vidljiv je gotovo svakom čoveku na hiljade raznih načina – od horizonta, do pogleda iz svemira, pa do objašnjenja zašto Zemlja ima tropski ekvator i polove. Ne! Ni to nije dovoljno jer i dalje postoji desetina hiljada ljudi širom sveta koja veruje da je Zemlja ravna ploča. Eksperti smatraju da ljude privlači ova lažna teorija jer imaju osećaj da znaju nešto o ostatku sveta što niko drugi ne zna i da se zbog toga osećaju superiorinije. Teorije da se sve odigrava pod vođstvom NAS-e, da pomračenje Sunca zapravo ne postoji kao i mnogi drugi “dokazi” prosto vam nateraju suze na oči. Ne mogu nikako da shvatim kome ide u prilog čuvanje tajne o obliku Zemlje? Šta je tu toliko važno da bi neko sakrio istinu? Zašto je ljude lakše kontrolisati ako misle da je Zemlja okrugla, i zašto bi objavljivanje “istine” izazvalo revoluciju?
“Ravnozemljaši” imaju jednu “naučnu“ teoriju pod nazivom “Eksperimenti u Bedfordu” na kome baziraju svoje ubeđenje da je Zemlja ravna ploča. Eksperimenti u Bedfordu” izvođeni su tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka na reci Old Bedford dugačkoj 9,7 km, s ciljem merenja zakrivljenosti Zemlje. Prve opservacije dokumentovao je Semjuel Birli Roubotam koji je tvrdio da je reč o dokazu da je Zemlja ravna. Međutim, nakon što je metod prilagodio tome da se izbegnu efekti atmosferske refrakcije, Alfred Rasel Volas utvrdio je da je zakrivljenje u skladu sa sfernim oblikom Zemlje. Uprkos tome, “ravnozemljaši” se na ove eksperimente i dalje pozivaju kao na dokaz ispravnosti njihovih uverenja.
Ako je Bredford jedino mesto na svetu gde mogu da naprave eksperiment koji im ide u prilog (ako zanemarite ozbiljne argumente), onda nešto ozbiljno ne valja u njihovoj teoriji. Zapravo nema ogleda (a ne može ih ni biti) koji bi doveli u sumnju postojeće naučne činjenice o obliku Zemlje. Važno je reći da nije problem u tome što neki ljudi ne veruju u neke dobro zasnovane i potvrđene stvari. Problem je što svoje neznanje pokušavaju da predstave kao pravo na različito mišeljenje. Da bismo različito mislili o nekom fenomenu moramo da ga poznajemo, a to ovde nije slučaj. Ne možemo da branimo neznanje i neobrazovanje pravom da mislimo drugačije. Imamo pravo da mislimo i govorimo šta želimo, ako time ne ugrožavamo druge, ali ako govorimo besmislice onda moramo da naučimo da podnesemo da nam to neko i saopšti u lice.
Kada bi “ravnozemljaši” malo razmislili shvatili bi da ima mnogo pojava koje nije moguće drugačije objasniti nego kao posledicu Zemljinog oblika i kretanja. Najjednostavniji ogled je ogled sa Fukoovim klatnom. To je jedno obično ali vrlo dugačko klatno. Kada se pusti da osciluje ono može da se kreće vrlo dugo dok se ne zaustavi. Tokom kretanja ravan u kojoj se klatno kreće rotira. Ako obeležite pravac duž koga osciluje klatno jednog dana, videćete sutradan da se pravac malo promenio. Možete da izmerite vreme koliko je potrebno da se klatno vrati da osciluje duž početnog pravca. Skretanje pravca je posledica rotacije Zemlje i kretanja tela u odnosu na Zemlju, ali to nije dovoljno da se dokaže oblik Zemlje. Ako se isti ogled izvede u različitim mestima na Zemlji, dobijaju se različiti rezultati za vreme potrebno da pravac oscilovanja opiše pun krug. E to se može objasniti samo loptastim oblikom Zemlje.
Ili, recimo, zašto tornado uvek rotira u istom smeru na severnoj polulopti, a uvek u suprotnom smeru na južnoj?
Ili trougao sa tri prava ugla koji možete da napravite na površini Zemlje.
1961. su Sovjeti isprobali ogromnu hidrogensku bombu, zvanu “Car”. Udarni talas je nekoliko puta obišao Zemlju. Kako je moguće da se udarni talas pojavi na istom mestu posle tačno određenog vremena, koje odgovara brzini talasa i obimu Zemlje, ako Zemlja nije okrugla?
Zamišljam da su ovakve rasprave ljudi vodili u grčkim polisima pre 2.500 godina. Zar nismo malo sazreli i nešto više naučili od tada?
Leave a Reply