Tolerancija se često pogrešno definiše kao dozvola postojanja različitosti. Međutim, tolerancija znači trpeljivost, uzdržanost od osude i diskriminacije. Ubeđenje da mi možemo da dozvolimo (ili ne dozvolimo) različitost bitno usporava afirmaciju tolerancije kao poželjnog i normalnog.
Svetski dan tolerancije obeležava se od potpisivanja Deklaracije o principima tolerancije pre tačno 25 godina. Princip trpeljivosti ima dugu istoriju i danas je podrazumevan u svim modernim demokratijama. Ipak, borba za afirmaciju tolerancije još uvek traje.
„Politika“ na osnovu svojih istraživanja tvdi da je tolerancija u Srbiji veoma visoka – dokle god građani nisu u ličnom kontaktu sa marginalizovanim grupama, ni ne smetaju im. Tako, na primer, ispitanici nemaju nikakvu odbojnost prema gej parovima, međutim, ukoliko bi se njihov sin izjasnio kao homoseksualac, odveli bi ga kod psihologa na „lečenje“. Ovo jasno ukazuje na distantaciju od ovog problema. Ljudi su razvili slepu tačku za sve što je drugačije. Prihvatanje i trpeljivost nije lako ubaciti u vrednosni sistem jednog društva, što je preduslov za prenošenje te vrednosti budućim generacijama. Potrebne su godine.
Uvek je teže menjati starije ljude koji su davno svoje stavove definisali i, opet, „na mladima svet ostaje“. Mladi ljudi moraju da razumeju važnost tolerancije, oni treba da šire i propagiraju prihvatanje, razumevanje, ljubav. Nije potrebno mnogo da bi se uništile veštačke socijalne razlike, potrebno je samo malo ljubavi i empatije da se malo puniji 16-ogodišnjak ne oseća loše u svojoj koži i da crnkinja ne poželi da operacijom promeni boju kože. Mi to možemo.
Drugačije nije nužno zlo, već samo – drugačije.
Piše: Sofija Ljubišić
FOTO: Unsplash
Leave a Reply