Magazin Student

Magazin Student, najstarije studentsko glasilo na Balkanu

Kategorija Nauka

Naše čulo ukusa se menja kako starimo

Ukoliko ste nekada zapušavali nos svaki put kada osetite miris luka, sardine ili pihtija u vazduhu, a sada ih, kao odrasla osoba, obožavate, niste jedini. Rezultati nedavno sprovedenog istraživanja otkrivaju da većina odraslih ne uživa u „hrani za odrasle“ sve do početka svojih dvadesetih. Zašto?     Svaka osoba je rođena sa oko 10.000 papila, koje se menjaju na otprilike svake dve nedelje, piše Delish. Međutim, vremenom one prestaju da

Opširnije…

Kako radi mikrotalasna pećnica?

Kako su jedna istopljena vojnička čokolada i neplanirani eksperiment Persija Spensera doneli svetu najbrži način zagrevanja hrane? Sasvim slučajno, tokom jednog vojnog eksperimenta, u finalnim godinama Drugog svetskog rata, istopila se jedna čokolada. Bila je topla i lepljiva i pre svega potpuno iznenađenje. Šezdeset i kusur godina kasnije, ogroman broj domaćinstava ima na stolu toplu čorbu, podgrejane lazanje ili vruću kafu spremnu za pet minuta. Ovo je priča o otkriću

Opširnije…

Šta nam pluta očima?

Da li ste ikada primetili male čudne crvolike mrlje koje se kreću vašim vidnim poljem?     Te dosadne male neravne linije ili „paučine“ nazivaju su plovci i iskusilo ih je oko 70 odsto ljudi. A šta su plovci? Plovci su zapravo senke objekata koji se nalaze u providnoj žele supstanci koja čini većinu unutrašnjosti oka. Ta supstanca naziva se staklasto telo ili staklasta tečnost i pomaže oku da zadrži

Opširnije…

Zašto papir vremenom požuti?

Knjige i novine, pisma i razglednice čije su strane požutele uvek ostaju nemi svedoci prošlosti. Ali, da li znate zašto se na papiru starenje manifestuje kroz žutu boju?     Pretpostavlja se da je papir nastao u Kini oko 100. godine pre nove ere. Pravio se od konoplje, kore drveta, bambusa i ostalih biljnih vlakana koja su bila pogodna za tu svrhu. Uskoro je papir stigao u Aziju gde se

Opširnije…

Život astronomske opservatorije

Godina 1932., na obodu Beograda, iza Vračara, nalazi se brdo poznato kao Veliki Vračar. Velika, misteriozna šumovita površina koja u to vreme pripada takozanom Petom rejonu („treća zona“). Tog dana, međutim, na njegovom vrhu niče velelepna zgrada, namenjena ni manje ni više nego posmatranju zvezda. Ko je živeo u Beogradu tridesetih godina, zasigurno je već neko vreme iščekivao otvaranje ove institucije i prve fotografije u novinama. Izgradnja novog sedišta opservatorije

Opširnije…

Naša planeta nije ravna ploča

Jedna od prvih lekcija koje učimo u osnovnoj školi je ona da je Zemlja okrugla i da orbitira oko Sunca. Uprkos tome što se u najranijim razredima osnovne škole uči o dokazima zahvaljujući kojim znamo da Zemlja nije ravna, neke je u to i dalje teško ubediti. Iako to ne bismo smeli ni da dovodimo u pitanje, sve je više onih koji odbacuju ovu teoriju i smatraju da je sve

Opširnije…

Gordana Vunjak Novaković-najbolja srpska naučnica svih vremena

Promocija Srbije u svetu je za nas kao narod jako bitna. Dičićemo se uspesima Novaka Đokovića, veličati Teslu i Pupina, uživati u uzdizanju Nemanje Radulovića, biti beskrajno ponosni na uspeh naših mladih matematičara na raznim takmičenjima. Ali da li ste u skorije vreme čuli da neko spomene uspeh naših naučnica u svetu? Iskrena da budem, ja nisam. Barem ne od ljudi koji nemaju dodira sa naukom. Danas ću Vam pričati

Opširnije…

Veliki uspeh naših budućih lekara u Rusiji

Uspeh je nešto što ne dolazi preko noći, a za isti je potrebno dosta vremena i uloženog truda. Volim i ponosim se svakim uspehom Srbije u svetu, a najviše sam ponosna kada ga postignu mladi ljudi. Vremenom sam shvatila da se nedovoljno pažnje poklanja našim naučnicima, a verujte mi na reč, ova zemlja ima talente koji postižu neverovatne rezultate, kako kod nas, tako i u svetu. Sasvim slučajno, pre nekoliko

Opširnije…

Nobelova nagrada za čudna stanja materije

Nobelovu nagradu za fiziku ove godine su dobila tri britanska naučnika za otrkića tajni egzotičnih stanja materija. Nobelov komitet saopštio je da su Dejvid Džej Taules, Dankan Haldejn i Majkl Kosterlic „teoretskim otkrićima topološke faze tranzicije i topološke faze materije“ otvorila vrata nepoznatom svetu u kojem materija može imati čudna stanja. Oni su naprednim matematičkim metodama ispitivali neobnične stanja materija, kao što su superprovodljivost, superfluidnost ili tanki magnetni filmovi. Zahvaljući

Opširnije…

Simbioza medicine i savremene tehnologije; gde smo sada, a gde ćemo biti kroz par godina?

Nema mesta sumnji kada kažemo da je tehnologija promenila svet i da je vreme u kome živimo zapravo vreme informacija. Tehnologija i velika dostupnost informacija promenili su način na koji čovek živi, radi, proizvodi i troši robu. U tom ciklusu, neminovno je da postavimo pitanje „na koji način je tehnologija i dostupnost informacija promenila medicinu i način lečenja ljudi?“ Odgovor je da je ta promena još uvek u toku, uticaj

Opširnije…

  • 1 2 4