Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Мајкл Џонсон

За велике атлетске шампионе се готово по правилу могло рећи да су осим брзином пленили и грациозношћу. Међутим, за момка који је рођен у Даласу, све је могло да се каже, али никако и да је грациозан. 

 

 

Са карактеристичним стилом трчања, као да има метлу или даску на леђима, Мајкл Џонсон је излуђивао своје противнике невероватним убрзањем у завршницама трка. Био је доминантна фигура светске атлетике у последњој деценији 20-тог века, непобедив на 200 и 400 метара. Власник је и најбољег резултата свих времена на 300 метара, дисциплини коју ИААФ не признаје.

 


Почетак за Џонсона није био лак. Најмлађи је у седмочланој породици, похађао је Бејлор Универзитет и много обећавао у атлетици. Ипак, пред квалификације за Олимпијске игре у Сеулу 1988. године доживео је повреду стопала и одустао од тих игара. Међутим, свет упознаје великог шампиона већ 1991. године када је могао да се фокусира само на атлетику (дипломирао 1990. године бизнис на Бејлору). Постаје светски првак у Токију и први атлетичар свих времена који је био први на светским листама на 200 и 400 метара. Почела је Џонсонова ера.

 


Освојио је пет златних медаља на Олимпијским играма. У Барселони 1992. године је био главни фаворит на 200 метара, али се отровао храном. На тим играма се опоравио тек на крају, довољно брзо да узме злато у штафети 4 x 400 метара. Џонсон је у Атланти освојио два прва места, на 200 и 400 метара, у овој првој дисциплини је срушио светски рекорд који је држао Италијан Пјетро Менеа 17 година.

 

 

Његова трка на 200 метара из Атланте води се као најсјајнији атлетски тренутак у последњих 25 година. У Сиднеју је поново славио на 400 метара, пето злато је освојио у штафети 4 x 400, испоставило се да су готово сви чланови тог америчког спринтерског тима били допинговани, осим Џонсона. Резултат је поништен и мада је постојала могућност да задржи злато, није желео, а познато је да је био веома разочаран чињеницом да су се његови другови користили недозвољеним средствима. Један од њих, Антонио Петигру је извршио самоубиство 2010. године. Мајкл Џонсон има осам златних медаља на светским првенствима.

 

 

Никада на светским шампионатима није изгубио финалну трку. Низ од четири узастопна тријумфа на 400 метара завршио је у Севиљи 1999. године и данас важећим светским рекордом 43,18. Због згуснуте сатнице када су у питању трке на 200, 400 и штафети 4 x 400 метара само је по два пута трчао на светским првенствима у дисциплинама 200 и 4 x 400 метара и сва четири пута освојио златну медаљу, а светски рекорд (2 : 54 : 29) који је 1993. године у Штутгарту поставио са америчком штафетом је и данас на снази.

 

 

Након Олимпијских игара у Атланти медији су подигли притисак питањем ко је најбржи атлетичар на планети, Мајкл Џонсон или Канађанин Донован Бејли, олимпијски и светски шампион на 100 метара. Зато је у Торонту 1997. године организована трка њих двојице на 150 метара, али нажалост током трке Џонсон је повредио мишић и није успео да заврши трку, па је Бејли добио тај дуел.

 

 

Мајкл Џонсон је каријеру морао да скрати због серије повреда, али и даље држи светски рекорд на 400 метара. Изабран је неколико пута за атлетичара године, а добитник је и награде за најбољег спортисту на свету 1996. године. И поред необичног стила трчања који атлетски тренери никада нису прихватили, атлетски стручњаци се ипак слажу да је легендарни Мајкл Џонсон уз Карл Луиса, вероватно најбољи атлетичар свих времена.

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.