Kada pomislimo na mračni srednji vek, prvo što nam padne na pamet su vitezovi u oklopima na bojnom polju i njihovo oružje kojim jurišaju na svoje neprijatelje.
Predstavljamo vam deset najpoznatijih srednjevekovnih oružja.
1. Koplje
Glavno pešadijsko oružje u srednjem veku bilo je koplje. Koristilo je samo težinu i moć pojedinačnog pešadinca, bilo u trenutku guranja nadole u pokretu zabadanja, bilo nagore u pokušaju udarca protivnika ispod oklopa ili zbacivanja sa konja. Međutim, za konjicu, korišćenje koplja dok se jaše značilo je da konjanik može da iskoristi snagu i brzinu za veći udarac nego što bi običan ručni zamah mogao. Takav tip ratovanja postao je poznat kao “šok borba na konju” među savremenim istoričarima, što je rečenica koja savršeno opisuje ono što je bilo veoma snažan i “zapanjujuć” napad.
2. Sekira
Kao bojno oružje, sekira je korišćena tokom celog srednjeg veka. U ranim godinama bilo je ujedno oružje i za udaranje i za bacanje, mada su kasnije te funkcije upotpunjene različitim veličinama sekira: manje i lakše su bacane, a veće sekire su korišćene za borbu prsa u prsa. Sekira je takođe postala asocijacija za Vikinge i Anglosaksonske elitne ratnike. Iako je korišćena i krajem srednjeg veka, sekira više nije bila primarno oružje vojnika.
3. Mač
Od svih srednjevekovnih naoružanja, mač je bio najčešće, uz koplje na početku srednjeg veka, a sigurno je najslavnije. Tokom celog perioda vrste mačeva kretale su se od najjeftinijih do najskupljih – posebno pravljenih, koji su se nasleđivali generacijama. Krajem XIII veka mač je počeo da se menja, kao odgovor na promenu oklopa. Više nisu bili popularni mačevi sa širokim oštrim sečivima, već je fokus stavljen na vrh i ubadanje.
4. Bodež
U suštini veoma kratak mač, bio je glavni element svakog vojničkog naoružanja, još od antikviteta, iako dokazi za to nisu uvek lako dostupni. Isto važi i za srednji vek gde je veoma teško zaključiti iz izvora – pisanih, arheoloških, umetničkih – kada je: na primer nož korišćen za jelo postao bodež u vojne svrhe? Međutim, do kraja srednjeg veka dokazi su sve jasniji, kako je bodež dobio veći značaj i imao više vrsta.
5. Štapno oružje
Naziv štapno oružje je opšti naziv kojim se opisuje čitava kategorija ofanzivnog naoružanja koje je u najjednostavijem obliku kombinacija koplja i sekire, sečiva ili čekića. Od relativno jednostavnih oblika, široka paleta raznoraznog štapnog naoružanja razvila se od 1300. godine, kao na primer halebarde i glejvi. Štapno oružje je bilo pešadijsko oružje koje je korišćeno širom Evrope sve do sredine XVI veka. Iako postoje razne varijante, ovo oružje je skoro uvek korišćeno za udaranje i sečenje protivnika. Štapno oružje podstaklo je razvoj velikih vojnih formacija koje rade zajedno kao koordinisana grupa.
6. Buzdovan
Umetnički i književni izvori takođe su omogućili popularnost buzdovana kao oružja i on je često oslikavan u srednjevekovnom vremenu. Književni izvori su mnogo deskriptivniji. Budući da je postao sekundarno oružje za borbe na turnirima, posle koplja, postoje mnogi odlični opisi zvukova i destruktivnih mogućnosti buzdovana u akciji. Svrha ovog oružja je bila dobro poznata autorima i oni su često naglašavali njegove rušilačke sposobnosti: “Moćnim buzdovanima polomiće kosti.”
7. Malj
Srednjevekovni malj nije bio rasprostranjeno oružje i nema pisanih dokaza o njemu. Postoji nekoliko umetničkih izvora i mnogo manje primera koji nam prikazuju da je uopšte korišćen. Međutim, pre samog kraja srednjeg veka, malj je postao uobičajen, a najviše je korišćen u XVI i XVII veku.
8. Praćka
Iako često zanemarena u istraživanjima o ratovanjima, praćka je korišćena sve do kraja srednjeg veka za bacanje projektila od kamena ili olova, mada krajem srednjeg veka više nije bila tako često korišćena. Veoma proste građe, bile su pravljene od umotanih traka i kože, a koristili su ih najobičniji vojnici.
9. Luk i strela
Poput mnogih karakteristika srednjevekovnog luka, njegova veličina, domet i efikasnost predmet su diskusija i debata godinama i još uvek nema jasnog zaključka. Ono što je jasno, međutim, jeste da je velški luk bio efikasno oružje protiv verižnjača i običnog oklopa. Teško je verovati da su strele bile u stanju da probiju oklop, osim sa veoma male udaljenosti (npr. manjoj od 45 metara), ali uvek treba imati na umu da je povređivanje vojnika često isto što i ubiti ga. Time se izbacuje iz borbe.
10. Samostrel
Samostrel je od sredine srednjeg veka postao široko rasprostranjen u vojskama Zapadne Evrope. Tokom kasnijeg perioda, samostrel se veoma razvio. Prvi samostreli bili su drveni, ali su oni kasnije pravljeni od kombinacije tetiva, rogova, drveta i/ili čelika i bili su daleko moćniji i efikasniji.
Leave a Reply