Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Како су нестали диносауруси?

Били су неприкосновени господари наше планете током 150 милиона година, и чинило се да ће такво стање остати вечно. А онда су изненада изчезли, као да их никада није ни било. Иза њих су остали само фосили и вечно питање зашто су изумрли? Има много теорија које покушавају да објасне ову мистерију нестанка диносауруса и њима сличних створења из праисторије са лица Земље пре око 65 милиона година. Овде ћемо покушати да представимо неке од најверодостојнијих теорија, али ни ове теорије не могу да буду прихваћене као неопозиве и дефинитивне научне истине.

 

 

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Током ере мезозоика, клима која је владала широм света кретала се од тропске па до умерено топле. Ера кенозоика, која достиже кулминацију у овоме добу у коме ми живимо, била је обележена све израженијим климатским променама (овде није само природа умешала своје прсте, него и људи), са формирањем поларних капа у финалним фазама и снажно изнијансираним климатским зонама од полова до екватора. Можда диносауруси једноставно нису били у стању да се прилагоде овим променама? Међутим, све ове промене нису се десиле изненада. На основу фосилних налаза тешко је закључити да су постојале велике климатске разлике између периода касне креде и кенозоика. Диносауруси су живели у шумама и саванама које су се одржале и касније, у ери сисара, а не могу се уочити никакве драстичне промене које би изазвале изумирање свих диносауруса. Сем тога, крокодили, који важе за блиске рођаке диносауруса, доживели су еру кенозоика и постали сапутници људи у данашњем свету. Претпоставке које су врло привлачне за широку лаичку јавност о диносаурусима који се боре за свој последњи дах под невероватним таласима врућине, или се смрзавају изложени неподношљивој хладноћи, немају потврда у расположивим доказима. Овде мора да су били посреди узроци много суптилнији од горе споменутих. Једна могућност је да су климатске промене, било да се радило о врућини или хладноћи, утицале на репродуктивне циклусе диносауруса и тако довеле до њиховог изумирања. Али сведочанства фосилних биљака не указују да су се десиле неке тако екстремне климатске промене које би имале за кобну последицу изумирање свих диносауруса, како оних великих тако и оних најмањих.

Једна од великих мистерија нестанка диносауруса је у томе што се она одиграла у строго зоолошким оквирима. Сви диносауруси су изумрли, посебан је нагласак на сви, значи и они највећи и они најмањи који су били величине крокодила. Зашто неки диносауруси, поготово они мањи нису преживели. Ако су крокодили могли, зашто нису диносауруси који су били њихове величине? Мада је изумирање диносауруса било пропраћено изумирањем и других мезозоичких рептила као што су, птеросаури, морски ихтиосаури, плезиосаури, мазосаури, летећи птеродактили, разни други рептили као што су корњаче, гуштери и змије, прешли су без проблема линију која дели мезозоик од кенозоика. Тако да данас свака теорија која покушава да објасни изумирање диносауруса, мора објаснити и неизумирање рептила који данас живе на Земљи.

 

 

ЗАВИСНОСТ ПОЛА ОД СПОЉАШЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ

Проучавања америчких алигатора на терену и у лабораторијама, показала су да пол тих рептила одређује температура на којој јаја бивају инкубирана. Ако је температура у гнезду испод 28 степени Целзијуса излежу се женке, а ако је изнад 36 степени Целзијуса стварају се мужјаци. И студије о инкубирању корњача показале су сличне резултате.

Да ли су онда можда температуре при којима су се јаја инкубирала довеле до изумирања диносауруса? Ако је дошло до изненадне промене температуре крајем периода креде, било навише или наниже, да ли је то можда резултирало стварњем само једног пола међу диносаурусима, са неизбежним пропратним изумирањем? При покушају да се одговори на ово питање, поново искрсава проблем других рептила. Ако је и дошло до такве промене температуре, она опет није утицала на крокодиле или корњаче. Сем тога, код рептила се намеће проблем партеногенезе или асексуалне, бесполне репродукције. Проучавање гуштера показало је да код појединих група, женке доносе на свет женке, из генерације у генерацију, без интервенције мужјака. Како сада можемо бити сигурни да је одсуство једног пола било фатално за опстанак диносауруса?

 

 

ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

Зна се да је крајем периода креде дошло до повлачења плитких мора која су прекривала многа континентална подручја током последњих фаза мезозоика. Сматра се да је то довело до знатне редукције морских биљака, што је опет имало за последицу повећање количине угљен-диоксида у атмосфери. А повећање угљен-диоксида у атмосфери проузроковало је ефекат стаклене баште и тако створени омотач онемогућавао је топлоти са површине Земље да побегне у свемир. Једна варијација ове теорије говори о формирању огромне Деканове вулканске наплавине која прекрива подручје од преко 250.000 квадратних километара у Индији. Сматра се да је ерупција која је довела до стварања тако велике масе вулканског стења заситила атмосферу угљен-диоксидом и тиме изазвала ефекат стаклене баште. То је, са своје стране, довело до глобално повећања температуре, а ово је узроковало смрт диносауруса. И овде опет следи питање: Зашто само диносауруса? Зашто су биле изузете друге животиње, а нарочито многи рептили осетљиви на врућину?

 

 

СУВИШЕ ВЕЛИКИ

Идеја да су диносауруси изумрли због своје величине, то јест због тога што су били сувише велики, не може никако да се одржи, већ и због саме чињенице да нису сви диносауруси били џиновског раста. А као што се зна изумрли су и они најмањи. Према томе нешто друго је било узрок њиховог нестанка, а не њихова величина.

 

 

БОЛЕСТИ И ЕПИДЕМИЈЕ

Ово објашњење такође је тешко прихватити. Болести и епидемије прилично су специфичне у своме дејству. Животиње које су сродне могу да пате од истих болести, али изразитије различити облици обично су имуни. Било је много родова и врста диносауруса окупљених у бројне породице, а све оне спадале су у два јасно раздвојена реда рептила. Тешко је замислити било какве болести или серију болести које би готово симултано утицале на такав један широк спектар рептила.

 

СМРТ ОД ГЛАДИ

Ова идеја звучи јако фантастично. Овде се полази од претпоставке да су биљоједни диносауруси изумрли зато што се нису могли прилагодити на биљни свет који је постојао током периода креде, и да је са њиховим изумирањем дошло до корелативног изумирања месоједних диносауруса који су се њима хранили. Међутим, велика биљна револуција десила се током периода ране креде, а резултат те дубоке промене у биљном свету – настанак ангиосперни, или цветајућих биљака (скривеносеменица) – имао је управо супротни ефекат. Појава обилних количина нове хране била је пропраћена повећањем броја и врста биљоједних диносауруса, што је наравно било јако добродошло месоједним диносаурусима. Сем тога, шта је са малим месоједним диносаурусима, који су се вероватно хранили гуштерима и другом ситном дивљачи? Било би логично претпоставити да су они били изван односа жртва-грабљивац џинова, и да све то није на њих утицало.
Једна можда реалистичнија варијанта те хипотезе гласи да су биљкама којима су се биљоједи хранили недостајали извесни елементи (нпр. калцијум), који су били кључни за њихов опстанак. Али то не изгледа баш вероватно, јер се мора водити опет рачуна о малим месоједним диносаурусима.

 

 

ЖРТВЕ ОТРОВА

Још једна од фантастичних теорија. Модерни експерименти показују да, на пример корњаче нису особито осетљиве на укус биљака. Због тога, сматрају заступници ове теорије, можда је у неким биљкама из периода креде било неких отрова који су изазвали изумирање биљоједних диносауруса, а самим тиме и диносауруса месождера. Не сме се међутим губити из вида да је током периода креде било корњача у изобиљу, и те неосетљиве корњаче, вероватно склоне да поједу све што им падне под руку, веома су успешно преживе прелаз из креде у кенозоик и те ‘отровне’ биљке.

 

ПЉАЧКАЊЕ ЈАЈА

Једна веома стара теорија тврди да су диносауруси били нестали са лица Земље, зато што су рани сисари из периода креде пљачкали њихова гнезда. Сасвим је вероватно да су примитивни сисари, гуштери и мали диносауруси у потрази за јајима која ће појести, прождирали јаја у гнездима диносауруса. Велико је питање, међутим, да ли су ти пљачкашки походи сами по себи могли да доведу до изумирања диносауруса. Излежена јаја данашњих крокодила и корњача такође су мета напада разних животиња, али уколико се у ту хајку масовније не умеша и сам човек, увек ће преостати довољно младунаца да обезбеде наставак врсте.

 

ЈАЈА НЕСПОСОБНА ЗА ЖИВОТ

Запажено је да су љуске јаја једне врсте диносауруса које су пронађене у јужној Француској биле необично танке. На основу овога настала је теорија да таква јаја нису била способна за живот, што је имало за последицу да диносауруси нису више могли д се репродукују. Идеја о дегенерацији ових јаја је занимљива, али је велико питање да ли се она може применити на многобројне, међусобно веома различите врсте диносауруса.

 

ОСТАРЕЛОСТ РАСЕ

И ово је једна од раних теорија. Изнета је хипотеза да врсте баш као и јединке, пролазе кроз неки вид животног циклуса – рађање, младост, зрелост, старост и смрт – па је тако, после много милиона година, за диносаурусе дошло време да се уморе од живљења и умру. Та теорија је више у сфери филозофије него праве науке, нема никаквих доказа који би је бар мало поткрепили.

 

 

ПОРЕМЕЋ†ЕНА ЕКОЛОШКА РАВНОТЕЖА

Током периода креде, рани сисари су се веома размножили, како по броју тако и по врстама. И мада су ти веома примитивни сисари били мали и на изглед безначајни, оно су по мишљењу неких научника појели храну, такорећи испред носа диносаурусима биљоједима. Другим речима, уколико и нису успели да искорене диносаурусе тиме што су јели њихова излежена јаја, они су то можда постигли тако што су појели њихову храну. Ово јесте једна могућност, али она не звучи баш посебно вероватно. Овде би биле потребне праве најезде малих сисара да се залихе хране у природи редукују до те мере да доведу до изгладнелости диносаурусе биљоједе. Нема никаквих палеонтолошких доказа који би поткрепили ову теорију. Чак напротив, током мезозоика, док су диносауруси били истински господари планете, примитивни сисари били су потиснути у други план. Тек након што су диносауруси изумрли, рани сисари могли су истински да се размноже и да запоседну копнене површине.

Овде треба напоменути да и у нашем модерном свету свака најезда малих сисара, поготово глодара, обично веома брзо постане самодеструктивна. На пример, популације леминга, размножавају се до таквих размера да ти мали сисари потпуно прекрију копно где живе, а онда брзо исчезну; многи од њих избезумљено јуре копном према мору и самоубилачки скачу у њега.

 

 

ПРОМЕНА ЗЕМЉИНОГ МАГНЕТНОГ ПОЉА

Новија истраживања су показала да се током времена Земљино магнетно поље повремено мењало. Такође, запажено је да је у време тих промена магнетског поља долазило до изумирања микроскопских морских организама, мада је тешко рећи из којих разлога. Да ли је нека промена магнетског поља могла утицати и на диносаурусе, и уколико јесте, зашто је утицала? Ако је тако, зашто она није утицала и на друге рептиле, посебно свуда присутне, фамозне крокодиле?

 

УЗРОЦИ ИЗ СВЕМИРА

ЕКСПЛОЗИЈА СУПЕРНОВЕ

Прва од ванземаљских теорија полази од претпоставке да се десила експлозија неке супернове у оближњем свемиру, при чему се ослободила огромна количина енергије која је снажно утицала на Земљу. Резултат овакве експлозије, било је у првом реду, бомбардовање Земље огромним количинама космичких и гама зрака током ране фазе експлозије, што је имало кобне последице за живот на нашој планети. Друго, такав догађај могао је утицати драстично на промену климе, што је довело до изумирања многих облика живота. Теорија о супернови привлачна је због тога што објашњава изненадно и широког спектра изумирање које је карактерисало крај периода креде, али и даље остаје онај камен спотицања звани селективност. Како је један такав догађај могао проузроковати изумирање диносауруса и морских рептила из периода касне креде, а да поштеди многе друге становнике наше планете? Ово је исто питање без одговора.

 


СУДАР КОМЕТЕ СА ЗЕМЉОМ

Теорија о комети полази од тезе да је у тренутку када је једно небеско тело тог типа погодило Земљу дошло до силног загревања атмосфере, што је проузроковало смрт свих диносауруса. Паралелно са тим, претпоставља се да су и микроскопски морски организми крајем периода креде увелико страдали од цијанида, кога је у атмосферу испустила комета. Мада ова теорија објашњава зашто су изумрли диносауруси и морски планктон, она не објашњава како су поред такве катаклизме, остале животиње успеле да преживе. Зар је и оваква катастрофа могла бити тако селективна?

 


СУДАР АСТЕРОИДА СА ЗЕМЉОМ

Једна од најновијих и можда најразрађенија ванземаљска теорија говори о судару Земље са неким џиновским метеоритом или астероидом пречника од око 10-20 километара. Као полазиште за ову теорију послужило је откриће слојева иловаче из периода сасвим касне креде који садржи абнормалне количине елемента иридијума, понегде чак и до двадесет пута веће од оних које се нормално налазе у стенама. Иридијум је уобичајени елемент у метеоритима, али је редак на Земљи. Сматра се да је приликом судара неког џиновског метеорита са Земљом ослобођена огромна количина честица прашине која је била одбачена у атмосферу, да би тада та густа завеса спречавала продирање сунчеве светлости током три или четири године. Ово је наравно проузроковало изумирање већег дела земаљског биљног живота, чији опстанак зависи од фотосинтезе. Наравно, нестанак биљака довео је до нестанка биљоједних диносауруса, а ово је повукло за собом нестанак диносауруса месоједа, који су се хранили биљоједним диносаурусима. Међутим, и овде се опет суочавамо са проблемом селективности. Сем тога, оправдано је сумњати да би судар који се десио на неком одређеном месту на површини Земље, ма како он снажан био, могао изазвати такве последице широм читаве планете.

Значајан противаргумент теорији о судару Земље са астероидом или метеоритом, представља откриће у Хел Крику, савезна америчка држава Монтана. Ископавања која су вршена на тој локацији показују, да се геолошки слојеви у којима су пронађени фосилни остаци диносауруса и раних сисара налазе испод слоја у коме су уочене абнормално велике количине иридијума. Другим речима, ма какав да је могући ефекат иридијума на животињски свет, до њега је дошло знатно након исчезнућа диносауруса.

 

ЗАКЉУЧАК

Шта рећи после свих ових теорија, осим да смо поново на почетку. Ни једна од ових теорија, па ни комбинација више њих заједно, не дају нам прави одговор. Велика мистерија са почетка, остаје и даље велика, исто као што је и била свих ових година, још од првог дана када су научници почели да изучавају фосилне остатке тих невероватних створења која су толико дуго били неприкосновени господари планете Земље.

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.