Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Једини прави Дрим тим

Екипа састављена од највећих асова НБА лиге, не само тог времена, стигла је 1992. године у Барселону на прве Олимпијске игре на којима су наступали кошаркашки “професионалци”.  За све љубитеље кошарке, питање пласмана Мајкла Џордана и другова нити једног тренутка није се постављало. Заиста су били “Дрим тим”. Једина дилема са њима на паркету била је да ли ће њихов противник да изгуби са 20, 30, 40 или више поена разлике.

 

 

После пораза од Совјетског Савеза у Сеулу 1988. године, Американци су одлучили да на следећим Олимпијским играма пошаљу по први пут у историји тим састављен од најбољих НБА играча. Потврда исправности њихове одлуке стигла је у Аргентини 1990. године, када је њихова најбоља “аматерска” репрезентација поражена врло убедљиво од Југославије. Колико су озбиљно схватили Олимпијске игре у Барселони, говори и податак да је њихов стручни штаб на челу са селектором Чаком Дејлијем присуствовао завршници Европског првенства у Риму 1991. године. Владе Дивац, члан идеалне петорке „Еуробаскета 1991”, сматрао је тада да „плави” имају само „проценат шанси да у Барселони победе Американце”, а и велики Ирвин „Меџик” Џонсон је тих дана врло похвално говорио о европском “Тиму снова”: “Само Југославија може да нас заустави. Било би неозбиљно, па чак и глупо, ако Југословене не бисмо схватили крајње озбиљно. Између њих и нас ће се водити битка за злато. Волео бих да се сретнемо са њима, јер знам шта представља њихова кошарка, а и ценим неке њихове играче. Посебно бих волео да играм против Дивца и Кукоча.” Нажалост свих љубитеља кошарке до тог сусрета из добро познатих разлога никада није дошло.

 

 
Дошла је и та толико чекана 1992. година, која је сигурно променила кошарку. Са именима каква су Мајкл Џордан, Чарлс Баркли, Лери Бирд, Клајд Дрекслер, Патрик Јуинг, Меџик Џонсон, Карл Мелоун, Крис Малин, Скоти Пипен, Дејвид Робинсон и Џон Стоктон, Американци су створили тим снова који је то и био у сваком смислу те речи. Њима је придодат и тадашња велика колеџ звезда Кристијан Лејтнер (добио је место у тиму испред Шакила О’Нила), а по многима једини играч који није био у тиму, а требало је да буде је Ајзеа Томас, који је наводно остао без места у Барселони на инсистирање Мајкла Џордана. “Дрим тим” како су медији одмах прозвали кошаркашку селекцију Америке био је главна атракција Игара у Барселони. Изазивали су огромну пажњу медија и публике (вероватно ни један тим у екипним спортовима пре, а и после њих није изазивао толико интересовање публике и медија), а карте за њихове мечеве су биле распродате много унапред. “Били смо као рок бенд, невероватно колико смо пажње привлачили где год бисмо дошли. Свака утакмица коју смо играли била је као НБА финале.” – присетио се легендарни Клајд Дрекслер како је изгледала популарност “Дрим тим”-а тих дана. Репрезентација САД-а, наравно, постала је убедљиви победник олимпијског кошаркашког турнира. Ни један тим није успео озбиљније да им запрети, а ривале су побеђивали са просечно нешто мање од 45 поена предности. Најгоре је прошла Ангола на отварању турнира, која је испраћена са -68 (116:48), у мечу који је на више начина обележио Чарлс Баркли. Импозантно је било и +51 против Литванаца у полуфиналу, који су чини се платили цех за пораз Американаца од Совјета у Сеулу.

 

 

8. августа 1992. године одиграна је финална утакмица кошаркашког турнира Игара у Барселони. “Дрим тим”-у је на мегдан изашла Хрватска. Резултат је на крају био 117:85, а чини се да је могло бити колико год су то желели Мајкл Џордан, Меџик Џонсон, Лери Бирд и компанија – толико су били доминантни у Барселони.

Хрватска је до финала стигла сјајном игром и са сјањном генерацијом, коју су предводили Дражен Петровић, Тони Кукоч и Дино Рађа, али на њихову жалост, били су само статисти у великом финалу, иако су се врло добро држали посебно у првом полувремену. Остаје за памћење и податак да су најефикаснији играчи финала били Дражен Петровић и Дино Рађа са 24 и 23 поена. Многи су касније сматрали Мајкла Џордана за најважнију карику тог „Тима снова“, али је истина нешто другачија. “Летећи” је у финалу Хрватима убацио 22 поена, али је ипак прва виолина тима у Барселони био Чарлс Баркли, који је имао убедљиво најбољи кошгетерски учинак.
Лепота кошаркашке игре коју су у Барселони демонстрирали Мајкл Џордан, Ирвин “Меџик” Џонсон, Лери Бирд, Скоти Пипен, Џон Стоктон, Карл Мелоун, Клајд Дрекслер, Чарлс Баркли, Крис Малин, Патрик Јуинг, Дејвид Робинсон и Кристијан Лејтнер, привукла је многе клинце широм света да се баве кошарком, а тренере ван Сједињених Америчких Држава да још више раде на унапређењу игре и приближе се Американцима, у чему су и успели.

 

 
Амерички тим из Барселоне је ушао у историју. Једноставно, био је непобедив. Американци су наставили и даље са праксом слања на велика такмичења НБА играча и називањем тих тимова “Дрим тим”, али ће се већина љубитеља кошарке сложити да су ти тимови само бледе копије, јединог правог кошаркашког “Дрим тим-а”.

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.