Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

„Ђавоља Варош“

Локалитет чудног назива „Ђавоља Варош“ припада селу, такође чудног имена Ђаке, ( потиче од албанске речи „гјак“-крв), између 660 и 700 м н. в. које се налази на подручју општине Куршумлија. Земљане фигуре или како их локално становништво назива „куле“ су смештене у две јаруге подељене уском вододелницом чији се изворишни делови спајају у јединствену ерозивну челенку, страховито разорену ерозивним процесима. Јаруге такође имају чудне називе: једна је „Ђавоља Јаруга“ а друга „Паклена Јаруга“.

 


Укупно има 202 земљане фигуре, различитих облика и димензија, висине од 2 до 15 м, ширине од 0,5 до 3 м, са каменим капама на врху. Оне настају као резултат специфичног ерозивног процеса који траје вековима. Фигуре се образују, расту, мењају, скраћују, постепено (врло споро) нестају и поново стварају. Под ударом кишних капи долази до растварања и одношења растресите подлоге земљишта. Међутим, материјал који се налази испод камених блокова бива заштићен од „бомбардовања“ кишних капи и спирања па остаје у терену у виду зачетних земљаних стубова – фигура.

Повећање висине стубова потпомаже убрзана линијска, усмерена ерозија воде која отиче око њиховог подножја вршећи спирање матерјала. Како је нагиб терена на коме се стварају фигуре врло стрм вертикална ерозија преовлађује над бочном, што убрзава одношење матерјала и стварање стубова.

Овако настале земљане стубове остали климатски фактори (ветар, сунчеви зраци, промена температуре и др.) обликују у земљане фигуре чудног облика и изгледа, које када се дуже посматрају делују нестварно, како у погледу облика и величине тако и невероватне статичке постојаности. Делује нестварно, да једна земљана фигура у основи широка три метра а висока десет и више метара у врху се завршава дебљином од 20 – 30 цм и таква опстаје деценијама и вековима под теретом каменог блока тешког и до сто и више килограма.

Овај геоморфолошки феномен је јединствен у нашој земљи и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима (са обе стране превоја Бренер у Аустрији и Италији, код Болцана, затим у Валеријену, у покрајини Горња Савоја, у Француској и др.). У Америци је позната „Башта богова“. Међутим, у „Ђавољој вароши“ су „куле“ бројније, већих димензија и знатно постојаније.

 

 

Друга природна реткост у „Ђавољој Вароши“ су два извора воде чудних својстава . „Ђавоља вода“ која се налази у непосредној близини земљаних пирамида у „Ђавољој јарузи“је хладан и екстремно кисели (пх 1.5) извор са високом минерализацијом (15 г/л воде). Садржај неких елемената (алуминијум, гвожђе, калијум, бакар, никл, сумпор) је екстремно висок у односу на обичне воде за пиће, односно повећан је за 10 до 1.000 пута.

 

 

„Црвено врело“ је други извор који се налази низводно, око 400 м од првог на алувијалној тераси, однсоно на равном терену. Он је мање кисео (пХ 3,5) и са нижом општом минеризацијом (4.372 мг/л воде). Његова вода се због равног терена разлива у веома танком слоју и отиче у корито оближњег Жутог потока. Због оксидације гвожђа кога вода садржи у великим количинама ствара се црвена тераса лепезастог облика која у простору делује веома атрактивно.

 

 

Чудно извајане а још чудније поређане земљане фигуре, дивљина ерозивне челенке, вода чуднога укуса и мириса, мистика и тајанственост коју стварају звучни ефекти док дува ветар утацали су на машту локалног становништва да локалитету да назив „Ђавоља Варош“ а све ове чудне природне појаве објашњава легендама које је вековима измишљао.
Некада давно овде су живели скромни, мирни својој вери привржени становници. То је сметало ђаволу па им је он спремио „Ђавољу воду“ да забораве на родбинске односе. Пошто су пили ту воду, омамљени мештани реше да венчају брата и сестру. Ђавољи план је покушала да спречи вила, која према легенди и дан-данас држи под својом заштитом овај крај. Вила није успела да уразуми сватове, и они кренуше са младенцима ка цркви на венчање. Она се онда поче молити Богу да на неки начин спречи родоскрнављење. Бог услиши њену молбу, споји небо са земљом, дуну јак, хладан ветар и окамени сватове са младенцима.

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.