Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Посао, каријера и теорија релативитета

Зашто занимљиве ствари увек брже прођу од оних досадних? Сат времена је сат времена, зар не? Није. Сат проведен радећи оно што ви желите и што волите није исто као и сат на послу или неком другом месту на које сте приморани отићи. Разликују се по: „Зар је већ прошло толико“? и „Тек је толико прошло“?

Већина нас има посао али не и каријеру. Каријера је нешто чиме се желиш бавити, нешто због чега при устајању ујутру не кажеш: „До курца“. Да сам постао џедај, астронаут или можда рок звезда сада бих имао каријеру. Посао је нешто што мораш, место на ком се размишља шта и како урадити да се дође до каријере. Сви смо имали посао који не волимо и сећате ли се оних срања које су вам тада падале на памет? Игара које играте сами са собом, не би ли време пролетело? Омиљена игра ми је „Не гледај у сат“. Ту требаш натерати себе да не гледаш сат наредна два сата. Радиш, не обраћаш пажњу и конташ да време иде брже: „Добро је, иде ми супер, прошао је сигурно један сат“. После још толико већ си довољно задовољан и онда погледаш: Прошло је ПЕТНАЕСТ минута… А знате и оно како вам се на послу батерија телефона увек брже испразни? Увек сте гладни и могли би стално у тоалет. Ако не пушите онда је још један разлог за паузу довољан да почнете.

Каријера је нешто због чега радо устајеш ујутру и знам да вам звучи невероватно али постоји. У неким тренуцима не можеш поверовати да си плаћен за то. То су људи без хобија и имају задовољне породице. Слободан дан им је заиста слободан, док ми са пословима покушавамо да убацимо све обавезе и задовољства у тај један слободан дан који се углавном завршио пре но што је почео. Када дође вече слободног дана, пред јутарњу смену,  углавном помислим да се напијем, или једноставно убијем? Занимљиво је то да обзиром да ти време иде веома споро на послу, прилично си брзо оћелавио и имаш четрдесет.

Тренутно сам на послу док пишем ово. Заробљен у просторијици, наредних дванаест сати, сам са собом и својим мислима. Нема телефона, књиге, колеге а камоли рачунара. Ту смо само оловка, папир и ја… и сат. То је веома лоша ствар за вашу психу, поготово ако имате сопствених проблема а наравно да их увек има. Мозак вам се толико помути да од проблемчића можете створити трећи светски рат. Разговори са самим собом никада нису били дужи и постајете сами себи најбољи друг, или почињете схватати зашто немате ортаке. У дванаест сати смене откривате најдубље ћошкове своје главе, а притом сте и отпевали све песме које знате и заправо постајете све бољи и бољи…Тужно.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.