Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Мењам своје место под сунцем за место под земљом

Почињеш овај живот као мали, незахвални сероња који жели све а не може ни дупе сам обрисати. Контам да ти је то још и најуспешније доба, једини проблем који имаш, јесте: како зајебати свет да би добио жељену ствар. Забавиште, ту си још довољно мали да се половине и не сећаш али конташ да си најбољи спортиста, ништа ти није јасно али ипак све знаш. То је дивно време, трчиш док те мајка не отера да се окупаш да би се потом, чист, могао још боље усвињити.

Креће школица и примећујеш девојчице. Ако ти се свиђа нека, једноставно јој даш до знања ударцем у главу или је пак почупаш мало. Тад си био фрајер, папучару. Говоре ти: „Ово је лоше, оно је лоше“ и што би више шамара добио у тим годинама то би ти ИQ растао у каснијем периоду.

Бунтовни део живота, завршетак основне и упис средње школе и не знам који то геније треба да пусти једног балавца од непуних петнаестак година да изабере чиме се жели бавити у животу, а тад у листи није писало: „Јадни алкохоличарски сноб“ али ето, испадне тако. Време почиње да иде веома споро, ту долази и прво пиво, прва цигарета и, ако си несрећан толико да те сјебу у старту, први пољубац. Радиш све што не би требало зато што си проклето кул и наравно да ти не треба надзор и савет матораца, ипак имаш чак шеснаест година. Изласци су увелико у току, а пиво постаје све слађе и слађе. Кад мајка моли да не претераш, ти дођеш к`о гузица; каже дођи до један, дођеш у три; дођи до три, дођеш у шест, а није ни свесна колико казне и забране још горе утичу на то. Време ти и даље веома споро пролази, теби је све досадно и ништа ти се не ради.

Сад већ имаш двадесет и две а имаш муда као бик. Држиш цео свет у рукама а и даље си клинац, али сад полако увиђаш проблеме старости. Време и даље веома споро пролази и новац ти је потребан да би уопште промолио нос напоље. Не можеш да верујеш какви су ово данашњи клинци, како се облаче и шта слушају. Мислиш да си кул и да си „Олд-скул“ док те ћале гледа и смеје се. Како године полако одмичу, срце ти је сјебано већ довољно пута да би видео да су људи говна, сви су говна и све је говно.

Сада имаш двадесет и седам година и ништа вредно у животу урадио ниси, али имаш још времена обзиром да си на врхунцу снаге а могуће је да и диплому имаш, беспотребну.

Дошао си у тридесете и ту су те дочекали сви проблеми… Мораш се оженити, направити децу а пре свега да нађеш добар посао. Онај пужић од времена полако укључује хиперпогон. Сваким даном има све више обавеза а све мање времена за исте. Имаш форе да то све, цео свој живот сабијеш у наредних десет година. До четрдесете, тих десет година пролази невероватном брзином и сад си и дебео а и органи те не слушају као некада. Десет година да проживиш живот? Шеснаестогодишњем теби је деценија трајала као цео век, а сад је већ сутра ту. Тад си возио ауто брзо а ниси ни знао где идеш, волео си то, сада возиш још брже зато што је на послу требало да будеш још пре десет минута, а деца чекају испред школе већ двадесет. Устанеш пре седам, обријеш се, ако имаш среће одгледаш утакмицу и већ је време спавању.

Дошле су педесете и свестан си да ти је остало можда још пет сексуалних односа у животу. Новчаник је празан, а фрижидер такође не можеш напунити обзиром да сад имаш ону незахвалну двадесетогодишњу стоку која живи само да би ти добио шећер или чир. Убрзо већ чекаш пензију која се, наравно, сваке године смањује тако да док дођеш до ње биће равна нули. Башта ти је најбољи пријатељ, а чак те ни пас више не слуша, сенилна си и измучена дртина од шездесет и кусур година а пензија је близу колико и смрт.

Коначно си преминуо и сад те, надам се, најзад заболе за све: за пропалу децу, за женине груди развучене до колена, кредит, банку и све. Једино што ти прође кроз главу јесте онај мали сероња са почетка приче и мисао: „Ала је њему до јаја, не зна још шта га чека. “

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.