Magazin Student

Magazin Student, najstarije studentsko glasilo na Balkanu

Ko je bila Mir Jam

U proteklih nekoliko godina često smo mogli čuti kako se spominje na televiziji, zbog ekranizacije njenih najpoznatijih romana. Međutim, o njenom privatnom životu ne zna se mnogo. Ko je bila Mir Jam, prozvana srpskom Džejn Ostin, čije su knjige obožavale gotovo sve žene.

 

 

Pravo ime bilo joj je Milica Jakovljević. Rodila se u Jagodini 1887. godine, a detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Želela je da bude novinar, pa se nakon Prvog svetskog rata seli za Beograd kako bi radila u “Novostima”. Radila je i u “Nedeljnim ilustracijama”, a sve vreme se potpisivala kao Mir Jam. Ovaj pseudonim zadržala je i kada je počela da piše svoje romane. Njeni romani stekli su izuzetnu popularnost u tom periodu. Pisala je o ljubavi, braku i životu građanske klase tadašnje Jugoslavije.

 


Milica Jakovljević živela je tihim i povučenim životom. U to vreme važila je za pravu lepoticu. Iako je sa velikom strašću pisala o ljubavi i braku, Mir Jam se nikada nije udavala. Bila je obrazovana, stabilna i samostalna. Tečno je govorila francuski i ruski, a o njenom privatnom životu više se nagađalo, nego što se znalo. Čitalačku publiku osvojila je jednostavnim i pomalo sladunjavim stilom. Njeni romani bili su pitki, čitali se u dahu i sa uživanjem. “Ranjeni orao” čiju smo ekranizaciju mogli gledati od 2009. godine, jedan je od najpoznatijih njenih romana. Pored toga, romani „To je bilo jedne noći na Jadranu”, „Nepobedivo srce”, „Otmica muškarca”, „Greh njene mame”, „U slovenačkim gorama”, „Samac u braku” i „Mala supruga” su decenijama mamili suze i uzdahe devojaka, a i ponekog muškarca sa širokom lepezom likova i uzbudljivim razvojem događaja. U opusu Mir Jam našle su se i zbirke pripovedaka: “Dama u plavom”, “Časna muška reč”, “Devojka sa zelenim očima”, “Sve one vole ljubav” i pozorišni komadi “Tamo daleko” i “Emancipovana porodica”.

 

 

Nakon Drugog svetskog rata na Mir Jam pada “ljaga” da je odbila da radi za okupacione novine, te njene knjige bivaju zabranjene, a ona više ne može da nađe posao. To što je za vreme okupacije odbila da piše za Nedićeve novine, želeći da sačuva svoju i čast brata, koji je kao major Kraljeve vojske bio zarobljen, skupo ju je koštalo. Ali ni posle rata za nju više nije bilo mesta. Nigde. Iako je Stevan postavljen za prvog rektora Beogradskog univerziteta i uspeo da vrati mnoge profesore koje su komunisti zabranili, za sestru ništa nije mogao da uradi.

 

 

Njeno pero je osporavano kao buržujski sentimentalno i sladunjavo, molba za zaposlenje joj je odbijena, jer je, pošto je odbila da piše za okupacionu štampu, imala devetomesečni prekid u radu. Izgubila je status novinara. Žene i devojčice koje su čitale njene knjige su kažnjavane, za onog koji samo umišlja da je pisac, govorilo se da „piše kao Mir Jam“, ali ona je uprkos tome, i uprkos bedi u kojoj je živela, ulicama i dalje hodala doterana i gorda. Napuštena i osramoćena bez penzije, Milica je gurnuta u stranu. Umire 22. decembra 1952. godine od upale pluća. O njenoj smrti nijedne novine nisu izvestile.

Tek 1972. godine, postavljanjem na scenu Ateljea 212 predstave “Ranjeni orao”, dela Mir Jam ponovo oživljavaju. Danas su na nacionalnoj televiziji izuzetno popularne serije i filmovi inspirisani njenim radom, koje publika iznova i iznova prati svake godine.

Padaju cene
0 Discussions on
“Ko je bila Mir Jam”
  • uzivala sam u svim njenim romanima, koji su prosto „mirisali“ na stari beograd, kosancicev venac (u kom kraju sam odrasla) . kasnije kada sam odrasla, citala sam i njenog brata, ovde spomenutog stevu jakovljevica i njegovu „smenu generacije“. takodje, prelepo stivo za ljubitelje starog beograda….

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.