Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Гордана Вуњак Новаковић-најбоља српска научница свих времена

Промоција Србије у свету је за нас као народ јако битна. Дичићемо се успесима Новака Ђоковића, величати Теслу и Пупина, уживати у уздизању Немање Радуловића, бити бескрајно поносни на успех наших младих математичара на разним такмичењима. Али да ли сте у скорије време чули да неко спомене успех наших научница у свету? Искрена да будем, ја нисам. Барем не од људи који немају додира са науком. Данас ћу Вам причати о једној изузетној жени, пре свега признатој и великој научници, која никада није заборавила своје корене и која промовише Србију на најбољи могући начин. Ово је прича о проф. др Гордани Вуњак Новаковић.

Гордана Вуњак Новаковић је рођена 1948. године у Београду. Завршила је Земунску гимназију, након које уписује Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, смер хемијско инжењерство. Можете наћи како је у пар разговора са новинарима споменула да је љубав према науци наследила од свог оца, али исто тако и колико је захвална својим професорима из гимназије који су је наговорили да оде на савезно такмичење из хемије, на којем је освојила прво место.  Дипломирала је 1972. године, са просечном оценом 9.97, магистрирала 1975. и докторирала 1980. године. Након завршетка докторских студија, на наговор ментора проф. др Драгољуба Вуковића, одлази у Америку. Као стипендиста Фулбрајтове фондације стиже на чувени Масачусетски институт за технологију (MIT), где упознаје најбољег биоинжењера нашег времена, професора Роберта Лангера. Захваљујући њему, Гордана открива нову област-инжењерство ткива.

Можда ће се неко од Вас питати зашто сам изабрала да пишем баш о Гордани Вуњак Новаковић (или са којим правом сам у наслову написала да је најбоља српска научница свих времена). Њене колеге тврде да ће о њеном раду учити студенти широм света. Она је прва Српкиња која је постала чланица Националне академије наука САД, у којој се налази више од 300 Нобеловаца. Четвороструки је академик и успешно је објавила 307 научних радова у међународним часописима, три научне књиге, 57 поглавља у научним књигама, 70 патенaта и одржала више од 310 предавања по позиву широм света. Гордана је највише цитирани српски научник у историји са више од 15.000 цитата (на ISI Web of Science) и више од 25.000 цитата (на ISI Google Scholar). Редовни је професор биоинжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија (Њујорк) и руководилац је Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива (Универзитет Колумбија), у којој ради 38 истраживача. Члан је Српске академије наука и уметности (САНУ)…

Заиста се може у недоглед писати о њеним успесима, али је можда најбитнија ствар то што је најсрећнија када се бави науком. Више од 20 година се бави истраживањем и применом „биореактора“ који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Она и њени истраживачи су се фокусирали на три области. Прва је узгајање културе ткива за регенерацију органа, друга су микротехнологије тј. микроткива која се праве од пацијентових сопствених ћелија, а трећа и веома важна област је везана за медицинску опрему где се ради на системима који циљано могу да доставе лекове на једну одређену локацију на одређеном органу. Проф. Гордана се труди да својим младим сарадницима пренесе знање и искуство, како би та нова генерација младих талената наставила тамо где је она стала. Заправо она и њен тим су једна мала породица, која заједно прославља рођендане, проводи време и ван лабораторије, а Гордана се труди да међу својим сарадницима увек има по неког српског студента.

Проф. Гордана је успела и на приватном плану, у срећном браку је са Бранком, познатим архитектом са којим има сина Сташу. Увек и у свакој прилици труди се да спомене Србију и свој родни град. У Београду је кад год јој то обавезе дозволе, где већину свог времена посвети колегама са матичног факултета, на којем је и гостујући професор. Прошле године је одржала предавање у Свечаној сали САНУ, која је била пуна како младог света жељног знања, тако и оних старијих колега и професора. Ипак, за то предавање се могло сазнати само ако редовно проверавате интернет страницу Српске академије наука и уметности, или ако сте на неком факултету који прати рад ове велике научнице. Не могу да се сложим са чињеницом да у нашој земљи људе не занима наука. Напротив, ми млади смо жељни нових сазнања која и те како можемо да применимо код нас у Србији. Искрено се надам, да ће овај текст неке од вас натерати да себе или неке друге, будуће генерације удаљите од шунда који нам се свакодневно сервира. Објасните својим млађим сестрама да није „кул“ понашати се као фолк певачица или нека старлета, а да реч „штребер“ није ништа погрдно и ружно. Укажите им на лепоту читања, причајте им о манирима, а ако случајно видите да је интересује наука, испричајте јој причу о Гордани Вуњак Новаковић. Знање које се стекне током живота ће увек бити „кул“ и то је нешто што нико не може да Вам одузме. Хајде онда да се потрудимо да ми и неко на кога можемо да утичемо, нађемо неке нове, вредније узоре. Ко зна, можда једног дана поред проф. Гордане Вуњак Новаковић, наша мала земља добије и више оваквих, а можда и бољих научница.

П.С. А о једној таквој научници, у неком следећем тексту 😉

0 Discussions on
“Гордана Вуњак Новаковић-најбоља српска научница свих времена”

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.