Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Велики успех наших будућих лекара у Русији

Успех је нешто што не долази преко ноћи, а за исти је потребно доста времена и уложеног труда. Волим и поносим се сваким успехом Србије у свету, а највише сам поносна када га постигну млади људи. Временом сам схватила да се недовољно пажње поклања нашим научницима, а верујте ми на реч, ова земља има таленте који постижу невероватне резултате, како код нас, тако и у свету. Сасвим случајно, пре неколико недеља сам од познаника чула за феноменалан успех студената Медицинског факултета Универзитета у Београду. Њих четворо су освојили треће место на Међународном медицинском турниру у Новосибирску (Русија), и то у конкуренцији од  50 универзитета. Наши будући лекари су на такмичењу, које се у потпуности одржавало на енглеском језику, решавали необичне, медицинске случајеве. Неки медији су пренели и да њихов случај подсећа на оне које смо имали прилику да видимо у чувеној серији ,,Др.Хаус“. Истраживајући, приметила сам да је само неколико новина и портала писало о њима. Веома сам захвална због тога што је део овог тима, и поред спремања испита успео да одвоји мало времена и одговори на питања. Зато следећи пут, када Вам неко каже како за здравство у Србији нема наде, само му испричајте причу о овим дивним људима и слободно будите поносни на њих, јер су они доказ да колико год ситуација била тешка, радом, учењем и вером у себе можете доста постићи. Упознајте студенте пете године Медицинског факултета у Београду, они су Алексија Стефанија Херера, Сандра Ђокић, Матија Ђукић и Владимир Глуховић.

Како сте сазнали за такмичење и како сте се одлучили да направите тим у овом саставу?

Владимир:

Такмичење сам пронашао на сајту Медицинског факултета у Нишу. Они су прошле године учествовали и освојили треће место. Одатле сам добио идеју да окупим екипу и да се пријавимо на такмичење. Позвао сам људе са којима се иначе дружим на факултету, заиста није било лако изабрати троје људи међу толико добрих студената. На крај смо показали да заиста добро функционишемо као тим, што је донекле и био циљ овог такмичења, да окупи студенте медицине и да им понуди проблеме до чијих ће решења доћи тимски.

Да ли можете да ми кажете нешто више о самом такмичењу?

Сандра:

Међународни медицински турнир у Новосибирску се одржава четири године уназад на Државном универзитету Новосибирск и представља јединствено студентско такмичење у Европи у решавању клиничких случајева из различитих области медицине. Такмичење је обухватало квалификациони круг и финални турнир. Квалификације су подразумевале решавање три клиничка случаја из интерне медицине, педијатрије и гинекологије, које смо успешно решили и послали мејлом, те нам је након пар недеља стигао позив на финални турнир, који је одржан од 21-24. априла. У финалу су постојале две лиге: руска, у којој су се такмичили тимови са 12 универзитета и енглеска, у којој је учествовало 10 универзитета. Такмичење је спроведено у форми дебате, тако да су се смењивале различите улоге за сваки тим, са циљем да што боље презентујемо своја решења, научимо нешто ново, како од колега, тако и од комисије, коју су чинили цењени професори из Русије, Америке и Немачке.

Да ли сте имали подршку професора са факултета и колико ће Вам овај успех, али и само искуство помоћи у будућности?

Владимир:

Подршку порофесора нисмо имали, јер је нисмо ни тражили. Просто смо желели сами да се окушамо у овоме и да видимо докле можемо да идемо. Били смо међу јединим екипама које су дошле на такмичење без ментора. Можда би било лакше да смо имали неког професора, али ипак нисмо баш ни размишљали о томе, јер се све брзо одвијало и било нам је интересантније и узбудљивије да сами решавамо случајеве. Ово такмичење заиста много значи. Добили смо доста искуства, знања, нових познанстава, научили како се ради у тиму, научили да слушамо другачија размишљања и решења проблема, научили да прихватимо критике и похвале, упознали нови систем рада, упознали нову културу и нове пределе. Често нас на факултету питају да ли смо добили неку новчану награду, али ја им кажем да смо добили много више од новчане награде. Мислим да је сама награда била позив да учествујемо на финалном такмичењу.

Колико Вам је времена одузело такмичење и да ли Вас је омело у свакодневним активностима?

Владимир:

Одузело је добар део времена, али ипак нас то није омело у нашим свакодневним активностима. Изискивало је један озбиљан ниво посвећености. Отприлике смо радили једно три недеље. Викендима смо се окупљали код Матије и расправљали о случајевима по цео дан, а током недеље смо доста истраживали о случајевима и прикупљали информације.

Велики број људи сматра Медицински факултет Универзитета у Београду за један од најтежих, занима ме да ли сте током студирања имали времена и за неке друге активности?

Матија:

Медицински факултет јесте тежак и захтеван, али га не бих издвајао у односу на друге природне факултете. Ја сам поред редовне наставе стизао да пишем студентске радове и да их излажем на нашим студентским конгресима, такође четири године сам студент демонстратор на катедри за анатомију и помажем млађим колегама да усвоје градиво из анатомије. Поред свега тога редовно се бавим спортом, виђам са друштвом, излазим, читам. Мишљења сам да се све уз добру организацију може стићи.

Сандра:

Свих пет година студентског живота провела сам у студентским домовима, упознала сам много људи и моје слободно време је посвећено дружењу са пријатељима.

Владимир:

Знате како, сваки факултет је тежак на свој начин. То што људи причају да је медицина тешка, па све је тешко што желите истински да изучавате. Али у том истинском истраживању се крију чари, које сву ту тешкоћу савладавају. Поред факултета увек се мора наћи времена за друге ствари, да се разбистре мисли и да се усвоји неки нови вид сагледавања. Иако се доста ради, увек нађем времена да изађем, да тренирам и да учим неки језик. Тренутно тренирам веслање у Веслачком клубу Београдског Универзитета и учим кинески језик у Институту Конфучије. Заиста мислим да ако желите нешто увек ћете наћи времена, само ако се добро организујете.

Који су Ваши планови после завршетка факултета и да ли планирате да останете у Србији или би ипак отишли у неку другу државу (и ако би, због чега)?

Матија:

Грана која ме највише занима је интерна медицина, али још увек немам дефинитивне планове о томе шта ћу и где након завршеног факултета. Сви знамо каква је ситуација у Србији и да није лако добити место које желиш. Највише бих волео да се усавршавам негде у иностранству где је медицина добра попут Немачке и САД-а, а затим са свим знањем и искуством да се вратим у Београд и применим их овде.

Сандра:

Мање од десет испита нас дели од дипломе, па ће ускоро бити пред нама важна одлука о даљем образовању и запослењу. Заинтересована сам за више области интерне медицине, а највише бих волела да добијем прилику да се усавршавам у Београду.

Владимир:

Волео бих да одем на усавршавање у иностранство, а након тога да се вратим овде ако буде било места. Отишао бих на усавршавање да бих упознао наки нови систем рада и размишљања, да поделим и усвојим неке нове идеје и начине рада. Мислим да је наш факултет добар и може да вам пружи онолико колико ви заиста желите од њега. Једном је мој тренер рекао: „Ја сам те свему научио што знам, ако желиш још да учиш онда треба да идеш даље.“ Е тих речи се и сада присећам. Сада мислим да смо исцрпели изворе нашег факултета и да бисмо могли отићи негде другде да научимо још по нешто, а након тога да се вратимо у Србију ако буду желели да нас прихвате.

Да ли имате неку поруку за наше читаоце?

Матија:

Читаоцима бих поручио да је медицина 21. века медицина заснована на доказима и према томе за све што неко тврди мора да има валидан и научно потврђен доказ. Данас има много људи, међу лекарима и међу нелекарима,  који намерно или ненамерно, зарад стицања новца и/или популарности, због сујете или личног прецењивања, покушавају да лече људе сумњивим и научно неприхваћеним методама. Запамтите да је конвенционална медицина најмоћнија медицина данас и тежи да буде што моћнија, а за све своје методе лечења нуди валидне и научно потврђене доказе.

Владимир:

Да и поред тешке ситуације у Србији, не треба одустајати, већ се борити, а рад и време ће донети резултате. И да предају себе ономе што раде, јер тек тада ће добити заузврат најсочније плодове који ће донети енергију за нове изазове.

 

Надамо се да ћемо у будућности писати опет о овим младим људима и њиховим успесима. Непосредно пре настанка овог чланка, Владимир ми је рекао да заједно са колегама планира организовање једног оваквог такмичења и код нас, а Магазин Студент ће се потрудити да испрати тај догађај!

 

 

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.