Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

У свету ћоравих и дебелих крава

„Мариза нам је показала, назвавши је дрољом, али без омаловажавања, само је понављала исте изразе које је код куће употребљавала њена мајка.“ (цитат из књиге „Моја генијална пријатељица“)
И, заиста, колико смо само речи, фраза, псовки, увреда тако упили, као суви, послушни сунђери? Ни сами не знамо.
Вероватно бисмо се и забројали.
Ни не можемо се сетити сваке, ипак је то упијање давно почело.
Данас, тако добро натопљени ни не видимо шта фали тим речима, не осећамо ништа када их самоуверено изговарамо, не размишљамо, само их рафално испаљујемо, како смо научени.
Ко нам, па, може замерити када смо само послушни?
Тако смо чули.
Друго нисмо могли научити, друго не знамо.
И лепо је то, не размишљати, препустити се том безболном аутоматизму.
Како је рекао један пријатељ: „Тако нам је лакше… лакше је рећи да је та девојка дебела крава, него да размишљамо о томе да је можда тата бије, па да због тога једе, или да има проблема са здрављем.“
Или да просто жели тако да изгледа.
Она је дебела крава, а ми смо сами себе поштедели размишљања.
Она је дебела крава, и као такву је морамо коментарисати, дајемо себи дозволу.
Она је дебела крава, и шта је страшно у томе што смо то наглас изговорили?
Чули смо тако, тако смо упили, док још и нисмо знали разлику између дебелог и мршавог.
Сада је другачије, мислимо да све знамо: да је мршаво боље, шта је нормално, а шта болесно, шта је најбоље за нас, то је најбоље и за друге… чули смо.
Чули смо на задњем седишту аутомобила, док нас је тата возио, па се нервирао због лоше паркираног аута, који мора да је нека глупа жена паркирала.
Чули смо када је сестра назвала друга из одељења феминизираним педером.
Чули смо друга са тренинга како девојку из своје школе назива даскаром, а њеног брата паћеником, који не зна да смува девојку.
Чули смо кул ликове на телевизији како вичу о неким кучкиним синовима, а нико нам није објаснио шта то тачно значи, али мора да је кул, чим они то изговарају.
Па почињемо и ми: глупа жена, педер, даскара, паћеник, кучкин син, даскара, паћеник, глупа…
Па те речи креативно замесимо и измешамо, усвојимо нове и пустимо их у погон.
Искуцамо их, упутимо и познатим и непознатим. Оценимо их, отворимо им очи, објаснимо ко су они и шта, заправо.
Успешно их раскринкамо, етикетирамо и у миру легнемо.
Ни не размишљамо да је време да сунђер натопимо нечим другим.
Шта ћемо, нисмо тако чули…

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.