Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Клуб непријатно упорних

„Полно узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.“ (Члан 182а Кривичног законика Србије)

Како ствари стоје, ових дана, многим коментаторима ове речи нису баш најјасније. Не желим ни да помислим да се са њима не слажу. Ваљда је унета стрепња у клуб „Не одвлачи у кревет леп, него упоран“.

Знате већ, чине га они што шарм некако увек забораве код куће, мисле да је слање пића универзална пречица до спаваће собе, не разумеју „не“ и све то улицкају са насмејаним брком и значајним намигом.

И ето, сада их више брине то што „нас претварају у Финску“, уместо да мало ревидирају свој приступ флертовању.

Како ће сада да привуку пажњу нама умишљеним девојкама, спонзорушама и курвама, које занимају само типови у бесним колима и сепареима, што глумимо, нећкамо се, тврдимо пазар, несвесне да смо само ситна риба у целом океану и да има толико бољих од нас?

Уосталом, ми испадосмо нека примитивнија врста: код нас је не, заправо, да. Ми ни не знамо шта желимо, мишљење мењамо за један бесплатан коктел, те нам треба нападно и агресивно објаснити да смо баш вас чекале, вас и ваше неуморне позиве и упорне поруке.

Сва срећа па нам је дозвољено да се ту и тамо одбранимо уз свето „Имам дечка“, па вас, ваљда, мушка солидарност спречи у даљим насртајима.

Тужно је то што умањујете и себи значај. Уместо да то време и труд посветите некој особи која би то сигурно желела и ценила, ви се сујетно и садомазохистички усмерите на ону незаинтересовану, да бисте је затим, када не успете у својим намерама, накитили увредама и етикетама.

Каква љубав!

И волим како исти они мушкарци који би „зубе поломили пешовану“ који се усудио да им приђе, без проблема досађују, малтретирају и насрћу на девојке.

Не, не диже нам свима его трубљење и добацивање на улици.

Неке од нас изнервира, друге баш брига, треће уплаши.

Не пријају нам свима масни вицеви и сексуалне инсинуације.

Не бркајте лепо васпитање са кокетношћу и изазивањем.

Не, немојте мањак свог васпитања да упакујете у упорност и квалитет.

Не, није поента да одвучете што више девојака у кревет, поготово не оних пијаних, једва свесних и, у датом тренутку, непромишљених. Поготово није поента да некога убеђујете да треба да оде са вама у кревет.

И не, далеко смо ми и од Финске.

Нажалост.

Не треба закон да нам каже када треба да одустанемо, када је упорност отишла предалеко и да друга особа неће променити мишљење.

Зато васпитавајте своје синове, браћу, сестриће и ученике да поштују друге и себе, да чују и разумеју „Не“ и „Не прија ми“, али да знају и сами то да кажу. Да играју на карту шарма и хумора, а не новца и пића. Да бирају људе који играју на исте те карте.

Да не буду кивни када их одбију и да поштују границе. Да не морају бити предатори.

Зато васпитавајте и ћерке, сестре, братанице и ученице да поштују друге и себе. Научите их да кажу „Не“ и „Не прија ми.“, да чују то од других. Да није све у нечијем новцу и бесплатном пићу. Научите их да не морају бити ловина која само чека да је неко сними и одведе кући. Научите их да поставе и поштују границе. Да искажу своје емоције и неслагање, да не морају да се нећкају ако желе да задрже нечију пажњу, већ да буду јасне и гласне.

Само тако ће бити јасно да је не, баш то- не. А нечије „да“ ће више вредети.

Само тако ћемо затворити тај Клуб непријатно упорних и, можда, ће тако свако бити у кревету у коме заиста и жели да буде.

4 Discussions on
“Клуб непријатно упорних”
  • A da vaspitamo cerke i ucenice da razumeju „daj ne moj mi po stoti put slati sliku tvoje sie ne zanimas me“ ili „nemoj zbog mene seci vene ima ko te oce“ i naravno moj omiljeni odgovor „ne ne zanima me da gledam tebe i tvoju drugaricu kako se ljubite pa posle da vam se pridruzim“? Sta je sa tim? Zasto se na ovaj zakon uporno gleda samo iz zenske perspektive posto, mind you, ima i pripadnica neznijeg pola koje ne kontaju da „ne“ znaci „ne“ i misle da to sto su „slobodnije“ (da ne kazem kurve) cini da ih musko instant zeli. Zasto niko o tome ne prica? Zasto svi misle da muskarcimatakvo ponasanje ne smeta i da smo sa time skroz ok? Naravno mogu da zamislim situaciji u nasoj zemlji kako bi izgledalo da musko prijavi ovako nesto, pa pomerili bi mu dupe od zajebavanja al verujte nije ni malo prijatno kada vam se neka psihopacenica nakaci na vrat.

    • Apsolutno se slažem i sa time, ali kako nisam imala prilike da se susretnem sa ženskom nasrtljivošću, ne mogu o tome ni pisati. Jeste ispalo da se osvrćem samo na muškarce, ali opet kažem- to je na osnovu mog ličnog iskustva, što ne znači da se slažem sa ženskim uznemiravanjem, nasrtanjem i odbijanjem da se čuje „ne“. Ne odobravam ni u kom slučaju dvostruke aršine, pa ni u ovom i apsolutno podržavam da ovaj zakon važi podjednako za oba pola, te ću apsolutno podržati svakog muškarca koji se pozove na njega.
      Hvala na komentaru, pozdrav.

  • Kakav bljuv. Zakon je kul i totalno ga podrzavam ali ovaj clanak. Je l madmoazel misli da se veze izmedju momka i devojke sklapaju tako sto oboje to pozeli isrog casa kad se prvi put vide? Ili je pak, i za vezu, i za seks, potrebno ubedjivanje. Najgore je kad neko hoce da pise da bi, eto, pisao. Da sebi da na znacaju.

    • Dragi Marko, nažalost ste promašili moju poentu, pošto se nisam ni bavila temom veze. Preporučila bih Vam tekstove u kojima sam se bavila njima ili one u kojima tek planiram, ali ne želim da mi dajemo na značaju 😉
      Ovde se ne radi o prvom susretu i davanju prilike čak i posle njega, već o nasrtanju, uznemiravanju i agresivnom nabacivanju. Izmedju ostalog…
      Hvala na javljanju, iako su Vas moje reči navele na „bljuc“.
      Srdačno,
      mademoiselle

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.